JUS standardizacija

usklađivanje mora se vršiti po hitnom postupku a na tom poslu treba da se angažuju proizvođači, potrošači alata, instituti za alate, na čelu sa Jugoslovenskim zavodom za standardizaciju kao koordinatorom. Neblagovremeno uklapanje JUS standarda u ISO standarde kod proizvođača dovodi do proizvodnje dve vrste po nameni istih alata otežava praćenje i kontrolu, smenjuje serije, povećava troškove poslovanja i u celini, i negativno utiče na rokove isporuke, što u suštini utiče na troškove i efikasnost poslovanja korisnika alata. U ovom kratkom izlaganju dato je upoređenje razvrtača mašinskih sa valjkastom drškom po JUS standardima sl. 4. tabela 32. i razvrtača po ISO standardu sl. 6 i tabela 3. kako bi se izvršilo upoređenje i naglasile prednosti njihovog usaglašavanja. Navedena sl. 4. i tabela 2. predstavljaju oblik i mere razvrtača po standardima JUS K. D3. 131 i JUS K.D3.130 koji su danas na snazi ı po kome se izrađuju ovi alati u našoj zemlji. Upoređenjem razvrtača po važećem JUS-standardu sl. 4., tabela 2. sa standardom ISO 521 (DIN 212) sl. 6. i tabela 3. dolazi se do nedvosmislenog zaključka: 1. Razvrtači urađeni po JUS standardima ne mogu

se plasirati na inostrano tržište.

2. Broj standardnih dimenzija prema ISO 521 (DIN 212) sl. 6. ı tabela 3. je smanjen što se kod proizvođača alata odražava na povećanje serija u samoj proizvodnji, efikasnije kontrole, praćenje i slično, čime se znatno smanjuju troškovi proizvodnje.

3. Na razvrtačima prema ISO-standardu ne predviđa se četvrtka, dok JUS-standardi za ovu vrstu razvrtača predviđaju četvrtku na razvrtačima dimenzija d+=10.

4. Razvrtači prema standardu ISO 521 su u poređenju sa JUS standardima po gabaritnim merama (1 i 1) kraći, naročito kod manjih dimenzija, čime se postiže ušteda u materijalu i olakšava izrada razvrtača, odnosno zadovoljavaju se propisi dati u tehničkim uslovima za izradu i isporuku razvrtača.

5. JUS-standardi za razvrtače (JUS K.D3.130, JUS K.D3.131) ne predviđaju mere za međudimenzije razvrtača, dok se novim svetskim standardima ISO 251 (DIN 212) predviđaju gabaritne mere ı za međudimenzije čime se isključuje svaka dvosmislenost između proizvođača ı potrošača alata, odnosno razvrtač je jednoznačno i nedvosmisleno definisan pri porudžbini.

6. Radni deo razvrtača prema JUS K.D3.112 (sl. 5.) nije potpuno definisan i njegova izvedba je prepuštane proizvođaču alata. U poređenju sa radnim delom koga propisuju novi svetski stan-

dardi (sl. 7.) je komplikovaniji za izradu. Radni deo razvrtača prema sl. 7. je potpuno definisan. Ugao ulaznog dela je 45%, sa dužinom (3—4)Š mereno po kateti gde je 0 dodatak za razvrtanje. Smanjenje prečnika razvrtača d se kreće od 0,015—0,025 mm na dužini od 100 mm.

7. Razvrtači urađeni sa ulaznim delom prema JUS K.D3.112 (sl. 5.) ne mogu se upotrebiti za slepe otvore, isključivo su namenjeni za Dprolazne otvore, dok razvrtači sa ulaznim delom prema sl. 7. mogu se upotrebiti i za slepe i za prolazne otvore čime je postignuta unifikacija kod potrošača.

zaključak

Razvoj standardizacije i njene primene u praksi u našoj zemlji nije pratio razvoj metalne industrije, odnosno reznog alata. Polazeći od nivoa primene standarda u našoj zemlji, a u cilju podizanja produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti preduzeća po mišljenju autora, posmatrano sa aspekta standardizacije reznih alata, potrebno je uraditi sledeće:

1) Uzimajući u obzir da veliki broj reznih alata učestvuje u proizvodnom procesu nameće se potreba standardizacije istih na osnovu najnovijih standarda (JUS, ISO, DIN i dr.). Standardizacija reznih alata korisnika treba da se odvija uz tesnu sarddnju proizvođača alata, jer to je u obostranom interesu kako bi se postiglo sledeće:

— smanjenje troškova poslovanja kroz primenu grupne 1 tipske tehnologije, skraćenog vremena izrade, isporuke i nabavke;

— pojednostavljenje rada službe alata, počevši od narudžbe do uskladištenja i eksploatacije. 2) U interesu jugoslovenske privrede, na izradi jugoslovenskih standarda treba da bude uključeno što više potrošača, proizvođača alata, kao i naučnih institucija, kako bi kvalitet donetih standarda bio na što zavidnijoj visini. Blagovremena revizija JUS-standarda i uklapanje u standarde međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) kao i u standarde industrijski razvijenih zemalja otklanja prepreke za plasman na inostranom tržištu i omogućava brzi transfer nauke i tehnologije.

Literatura:

1) T.R.B. Sanders Ciljevi i principi standardizacije. Izdala Međunarodna organizacija za standardizaciju. (Prevod Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju).

2) Standardi JUS, ISO, DIN.