JUS standardizacija

70

treba u današnje vreme da se ostvaruje u okviru svetskog sistema naučnih informacija — UNISIST. On je obrazovan, na osnovu odluke generalne skuptišne UNESKO 1972. godine, oslanjajući se na dobrovoljnu saradnju autonomnih službi i sistema načunih i tehničkih informacija, nacionalnih, reginalnih i internacionalnih, javnih ı privatnih, postojećih i novih. Ono što u tu svrhu treba standardizovati mora da nađe izraza u standardima ISO.

Pojedine zemlje, posredstvom svojih institucija za standardizaciju, preuzimaju te standarde kao svoje nacionalne standarde?), bilo neposredno, bilo vodeći računa o eventualnim dopunskim standardima ili preporukama geopolitičkih grupacija kojima pripadaju. Neki procesi, metode i pravila u informacijskoj delatnosti nisu bitni za svetski sistem informacija, pa neće ni morati da budu standardizovani na međunarodnom nivou. Međutim, mnogi su standardizovani u nekim zemljama, pa su tamo ili obavezni ili bez te obaveznosti u širokoj primeni. Takvi su interesantni i za druge zemlje koje će ih eventualno preuzeti ili prilagoditi svojim potrebama.

Prikazani priručnik je zato od interesa za zemlje članice SEV, koje su uveliko razvile informacijsko-dokumentacijsku delatnost, te u znatnijoj, iako različitoj meri uvele odgovarajuće standarde (videti tabele). Međutim, u pomenutom smislu je priručnik interesantan ı za druge zemlje, pa ı našu.

Kao što je već napomenuto, predmetni registar koji bi omogućio da se sagleda šta je standardizovano u pojedinim zemljama, nije urađen, bar nije publikovan uz prikazani priručnik.

Dublja analiza pokazala je da date klasifikacione oznake UDK (sa jednim ili dva indeksa) nisu dovoljne, te da bi tek detaljnom i ujednačenom klasifikacijom svakog monotematskog standarda i svakog odeljka politematskih standarda bila stvorena prava osnova za utvrđivanje onih materija koje su standardizovane u pojedinim nacionalnim ili internacionalnim standardima. Pri tome se podrazumeva klasifikovanje svih obuhvaćenih predmeta ı aspekata, dakle, većinom utvrđivanje mnogo više od jednog indeksa.

Geografski, zapravo geopolitički registar ız priručnika bi onda mogao biti zamenjen celishodnijim sinoptičkim geopolitičkopredmetnim registrom tabelarnog tipa.

Kako je određena materija, tj. ona za koju je dat isti indeks UDK, standardizovana u pojedinim standardima, može se videti zapravo samo u odgovarajućim delovima (neskraćenih) tekstova dotičnih standarda, ı to su najlakše ti delovi teksta prevedeni na isti jezik.

Može se postaviti pitanje da li su korisni sažeti prikazi sadržaja standarda, kada radi upoređenja i primene Ionako treba raspolagati integralnim tekstovima. Neka mi bude dozvoljeno da to pitanje ovde ostavim bez odgovora.

U svakom slučaju, referat (prikaz) standarda mora predstavljati skup parcijalnih referata uz utvrđene indekse UDK, tj. svakoj temi politematskog standarda mora odgovarati jasno razaznani parcijalni referat o odgovarajućem delu integralnog teksta. Referati standarda bi morali, dakle, biti strukturirani, ako ne i anketni referati. Prikazi u priručniku uglavnom nisu takvi dati.

Može se zamisliti specijalna anketa kroz postojeće standarde, koja bi, na primer, utvrdila koja se standardizovana pravila u pojedinim zemljama odnose na sledeće:

— bitni podaci za identifikovanje pojedinih publikovanih i nepublikovanih dokumenata (i drugih izvora informacija)

po vrstama dokumenata (odn. izvora informacija) — mesto, raspored i uobličenje tih podataka —— u samim (primarnim) dokumentima po vrstama dokumenata —— u sekundarnim dokumentima

—— u bibliografijama citiranjima ı sl. po vrstama

—— na kataloškim listićima —— mesto i uobličenje matičnog kataloškog listića po vrstama (primarnih) dokumenata —— na mašinski čitljivim katalozima

—— u zaglavljima ili drugim mestima mikrofiša itd.

Iz izloženog proizilazi da bi radi upoređivanja standardizacije bilo korisno da se za svaki ode/jak internacionalnog, regionalnog ili nacionalnog (politematskog) standarda iz informacijske delatnosti utvrde detaljni (prethodno kombinovani) indeksi UDK.

Ti bi se indeksi onda mogli:

— u novim standardima štampati iznad ili pored odgovarajućih odeljaka teksta;

— za postojeće (pa i nove) standarde mogla bi nacionalna institucija za standardizaciju (ili ISODOC objavljivati

katalog(e) odgovarajućih standarda sa indeksima sadržaja ili samo

U jugoslovenskom zavodu za standardizaciju je izrađen program za ubrzano preuzimanje onih ISO standarda

koji Još nisu preuzeti