JUS standardizacija
77
Na osnovu pokušaja na izradi poglavlja 50 (881) IEC rečnika: »Radiologija i radiološka fizika«, koji se sprovodi u naučnoistraživačkom institutu »Mendeljejev«, može se zapaziti da teškoća ima već na početku — pri izboru termina pogodnih za uključenje u rečnik, a takođe i u procesu oformljenja definicija. Pošto je izrada ovih rečnika rezultat međunarodne usaglašenosti, definicije u njima se u mnogim slučajevima razlikuju od odgovarajućih definicija u nacionalnim standardima. Osim toga, obimu značenja mnogih termina u tim rečnicima se dodaju ograničenja koja su obično nesvojstvena datim terminima u stvarnom jeziku. Zbog toga se ovim rečnicima kao i terminološkim standardima pripisuje normirajuća funkcija, jer oni propisuju u kojim oblastima znanja i kojim značenjima treba upotrebljavati ovaj ili onaj termin.
Sastavljanje rečnika je drugi, ne manje važan aspekt leksikografskog rada, koji odražava osnovnu namenu terminologije koja se koristi kao komunikativno sredstvo u nauci i tehnici. U literaturi je već konstantovano da je stvarna postojeća terminologija daleko od idealne, ali da više ili manje obezbeđuje uspešno opštenje među ljudima (lit.3). Zbog toga dvojezički ili višejezički rečnici često dovode u sukob čitaoca ı prevodioca sa neuređenom terminologijom stranog jezika, a prevodioca na strani Jezik i sa terminologijom maternjeg jezika. Pri tome rečnici služe ponekad u svrhu normiranja terminologije ukoliko se u njima, pomoću posebnih znakoYa, izdvoje žargonizmi 1 termini koji se ne preporučuju. Sasvim je očigledno da se preporuke u sastavljanju takvih rečnika, u odnosu na upotrebu termina, odnose pre svega na leksiku maternjeg Jezika ı u manjoj meri na terminologiju stranog jezika (i to samo u prisustvu pouzdanih nacionalnih i međunarodnih standarda i preporuka).
Sastavljanju rečnika treba da prethodi iscrpno ispitivanje svih više ili manje rasprostranjenih pogleda na problem razmatrane oblasti znanja ı odgovarajućih terminoloških sistema, čiji rezultati treba da nađu mesto u kartoteci (lit. 4). Takva kartoteka podleže stalnoj reviziji i popunjavanju da bi se omogućilo unošenje izmena u terminologiji. Prikupljeni materijali mogu biti od neOocenjene koristi pri izradi kartoteka i rečnika jednog Jezika prema drugim jezicima. Ove kartoteke treba
da budu osnova za izradu nenormiranih banaka termina koje su opisane u literaturi (lit. 5). Njihova osnovna razlika od banaka normirane leksike (nap. lit. 6) je mnogo širi zahvat leksike, jer su u standardima i preporukama uključeni samo osnovni termini date oblasti. Materijali takvih kartoteka mogu da pomognu pri izboru ekvivalentnih ruskih termina koji su uključeni u standarde SSSR-a, a ne nalaze se u standardima drugih zemalja. To će smanjiti količinu grešaka u standardima i ukazati na realni opstanak inostranih termina u njima, a ne kopija iz ruskog jezika.
Kada se govori o stvaranju kartoteka normirane i nenormirane leksike, na prvo mesto dolazi proučavanje neuređene terminologije radi procene realnog stanja posla. To je neophodno i zbog otkrivanja postojećih razlika u terminološkim sistemima različitih jezika i definisanja oblasti u kojima treba standardizovati terminologiju u međunarodnim razmerama.
Literatura
1. Campion P. J., Burns G. J., Williams A. : »A code of practice for detailed statement of accuracy«, London, 1973.
2. Engelbert H.: »The terminological barier to the understanding of scientific and technological literature«, Translation News, 1976, v. 6, N2, p. 2—10.
3. Lotte D. S.: »Osnovy postroenija naučno-tehničeskoj terminologii«, Iz-vo AN SSSR, 1961, s. 7—17.
— Golovin B. N.: »O nekatoryh problemah izučenija terminov«, Vestnik MGU, N5, s. 49—59.
4. Pervaja redakcija anglo-russkava slovarja po metrologii i izmeritel'noj tehnike (u VNIIM)
5. Volkova I. N.: »Banki terminologičeskih dannyh za rubežom« Naučno-tehničeskaja terminologija, 1976, N5, s. 7—14.
6. »Spravočnik bank terminov Avtomatizirovannoj sistemy informaciono-terminologičeskoga obsluživanija (SBT ASITO)« Naučno-tehničeskaja terminologija, 1975, N8, s. 3—12.
Preveo Milen Dimitrijević, dipl. ing.