JUS standardizacija
medjunarodna konferencija o primeni standarda
u Berlinu od 11. do 13. maja 1977. godine
Đuka Lisica, dipl. ing.
U organizaciji Međunarodne federacije udru ženja za standardizaciju (IFAN), Nemačke institucije za standardizaciju (DIN) i Komisije za primenu standarda u Nemačkoj (ANP) održana je veoma uspešna Međunarodna konferencija o primeni standarda. Na konferenciji je bilo preko 500 učesnika iz mnogih zemalja sveta, među kojima i 8 iz Ju goslavije.
lako se to iz naslova ne može zaključiti, referati izneti na Konferenciji razmatrali su ne samo pitanja vezana za primenu standarda, nego i pitanja vezana za stvaranje standarda, principe standardizacije itd.
Geza
Sa ciljem da se omogući jugoslovenskim stru čnjacima koje se bave standardizacijom da dobiju bar površnu sliku o sadržaju pojedinih referata, ovde će se izneti imena autora i naslovi referata i u nekoliko reči reći o tome šta pojedini referati razmatraju.
1. F. Pokorni (Pokorny): Efekti ugovora o standardima, sklopljenog između me?mačke vlade i Nemačke institucije za standardizaciju (DIN)
U referatu se objašnjavaju razlozi koji su naveli nemačku vladu da se ozbiljnije pozabavi pitanjem »nacionalizacije standardizacije«, ističući da se u standardizaciji vidi sredstvo za rešavanje problema kako da ubu duće nemačka vlada ispunjava svoju obavezu u pogledu zahteva koje postavlja razvoj tehnike. Isto tako, dati su osnovni elementi koje sadrži ugovor, koji za DIN, sa druge strane, pruža bolju mogućnost da razvije svoju delatnost.
Rezultat ove sprege treba da bude dalje stva ranje integrisanog tehničkog sistema u Nemačkoj. 2. Dr. H. Rajlen (Reihlen): Kako su se od-, NJ efekti ugovora o standardima na IN i f _j
ON |
A!
je
j i 3/
Autor referata (koji je direktor DIN-a) analizira da li su se ostvarili oni ciljevi koji su bili postavljeni pri sklapanju ugovora. Konstatuje se da je došlo do veće primene DIN standarda u pojedinim propisima vladinih organa u Nemačkoj, da je razmena informacija između DIN i ovih organa unapređena, da su mnoga pitanja koja su ranije regulisali propisi vladinih organa danas regulisana DIN standardima.
Vrlo je značajno napomenuti da DIN predstavlja nemačku državu po svim pitanjima obezbeđivanja informacija o tehničkim propisima, koje će DIN davati kroz svoj informacioni centar DINST.
3. H. Pecold (Pitzold): Praktična upotreba karakteristika za identifikaciju delova koji se koriste na više mesta u konstrukcijama U referatu se prvo analizira struktura troškova pri izradi nekog proizvoda. Zaključuje se da je svako uvođenje novih delova skopčano sa znatnim troškovima. Zbog toga se razmatraju uslovi za upotrebu istih delova u više konstrukcija. Da bi se olakšala primena ovih delova potrebno je obezbediti praktične informacije o njima. U ovu svrhu se da je uputstvo o pripremi kataloga delova zasnovanog na karakteristikama za identifikaciju, svodeći ih na ukupno 9, s obzirom da Je mogućnost upotrebe većeg broja karakteristika ograničena.
4. W. Bajc (Beitz): Karakteristike sklopova koji se koriste na više mesta u konstrukcijama Ovaj referat razmatra problem sličan problemu iz prethodnog referata, ali još složeniji. Naime, ovde se radi o uštedama koje se dobijaju kada se isti sklop koristi na više mesta u konstrukcijama, koje su znatno ve-