JUS standardizacija

će nego uštede koje se dobijaju koristeći iste delove. Ovde je, međutim, još teže odredifi karakteristike za identifikaciju, što je Osnovni predmet razmatranja u referatu. Ističe se da je sledećih 6 grupa osobina bitno za ovu identifikaciju: geometrija, kinematika, sile, energija, materijal i signal. Dato je nekoliko primera iz prakse i pokazano kako se vrši utvrđivanje ovih karakteristika.

5. Dr. H. Rajlen (Reihlen): 7roškovi standardizacije — koristi od standardizacije Polazeći od činjenice da je opšte poznata stvar da je standardizacija korisna, ali da je teško odrediti koliko u nju treba ulagati, u referatu se analiziraju troškovi i prihodi DIN. Zaključuje se između ostalog da je najveća pomoć koju industrija pruža standardizaciji u stručnjacima koji učestvuju ma izradi standarda. Prema autoru referata, zapaža se da je industrija sve manje spremna da daje direktna sredstva za pokriće troškova na izradi nacionalnih standarda, ali da je sve više spremna da ustupa svoje stručnjake. lako DIN dobrim delom živi od prodaje standarda, svesno se ide na to da se standardi donose i za one oblasti koje nisu sa komercijalne strane interesantne za industriju, i od kojih DIN nema komercijalne koristi, da bi se obezbedio opšti interes nemačke standardizacije.

6. Dr. P. Miler (Muler): Upotreba standardizacije u kompleksnim međunarodnim projektima razvoja

Autor je zaposlen u firmi koja na bazi kooperacije između Nemačke, Italije, Engleske i drugih zapadnoevropskih zemalja izrađuje specijalne delove i uređaje za avijaciju, raketnu tehniku i druge specijalizovane tehnike. Jedan od osnovnih problema koji se ı referalu ističe jeste vrlo veliki broj standarda sa kojima firma mora da operiše: samo za jedan navigacioni sistem, na primer, polrebno je pozvati se oko 30 000 puta na standarde. Sa tako velikim brojem standarda i papira postiže se suprotan efekat od onog koji se želeo pri izradi standarda, pa se autor zalaže za standardizaciju standardizacije, kako on kaže. Jedna od osnovnih mera u tom smislu je, po njemu, izrada standarda na što većem mivou, 1J. internacionalizacija standardizacije. 7. W. D. Gizevius (Gisevius): Smanjivanje troškova planskim uvođenjem standardizacije u industrijske procese

U ovom referatu dato je nekoliko veoma interesantnih pravila za internu standardizaci-

ju do kojih se došlo praktičnim iskustvom o čemu se u referatu iznose konkretni poda(i: — standardizacija daje rezultate tek kada se njena primena planira na duži rok,

— sva odeljenja i sve službe moraju biti uključeni u proces standardizacije, a uz to je nužno uvesti i elektronsku obradu podataka, kao dopunsku meru standardizžaciji, — odeljenje, ili služba za standardizaciju su efikasni samo ako je broj zadataka koji im se nameću spolja iz drugih službi veći od broja zadataka koje oni sami predlože,

— uspeh odeljenja za standardizaciju treba meriti po broju standarda koje preduzeće direktno preuzme iz nacionalne i međunarodne standardizacije, a ne po ukupnom broju standarda koje odeljenje donese. 8. Dr. J. Molsberger: KriferiJumi za DpFrOCCnu koristi standardizacije za privredu u celini

Polazeći od priznate konstatacije da standardi moraju odražavati opšti interes, autor referata analizira kriterijume za utvrđivanje tog opšteg interesa. U tu svrhu, u referatu se predlaže prvo amaliza troškova na izradi standarda, analiza troškova proizvođača koji bi proistekli donošenjem novog standarda, troškova isporučioca materijala i kupca uređaja. Pri svemu tome moraju se, po autori1, uzeti u obzir efekti zaštite zdravlja, imovine, životne sredine i zaštite potrošača.

Jedan od posebnih problema koji se u referatu ističe jeste problem procenjivanja negalivnih efekata do kojih dolazi zbog kočenja razvoja tehnike i tehnologije, kada standardi zastare.

U referatu se dalje pominje problem stvaranja tehničkih prepreka trgovini kada nisu usklađeni nacionalni standardi, problem oligarskih uticaja pri izradi standarda itd.

9. C. J. Stanford (pozdravni goOVoOF u SVOJstvu generalnog sekretara Međunarodne elektrotehničke komisije IEC)

C. J. Stanford je govorio, između ostalog, o značaju za međunarodnu standardizaciju, interne standardizacije u preduzećima o unapređivanju međunarodnih standarda pri naknadnim revizijama u cilju dobijanja međunarodnih standarda koji su direktno prime-