JUS standardizacija

106

Drugi deo pitanja vezanog za jedinstvo sistema odnosi se na preuzimanje odgovornosfi za ovu materiju i drugih učesnika u donošenju akata standardizacije. Zakon predviđa tri nivoa standarda. To su jugoslovenski standardi, granski i interni. Svi oni moraju činiti delove jedinstvenog sistema regulativnih akata ove vrste. Ovakav prilaz je potreba našeg vremena. Nemoguće je da se na nivou federacije ili bilo koje druge društveno-političke zajednice regulišu brojni problemi koje je izazvala tehnološka revolucija. U pitanju su stotine hiljada problema koje treba regulisati ili usmeravati. To sa jednog mesta nije moguće. Zato je neophodno da udruženi rad, bilo na nivou organizacije udruženog rada ili njihovih zajednica, preuzme na sebe regulisanje svih ovih problema koji, grubo rečeno, imaju tehnološki karakter i čije brze promene ne može efikasno pratiti ni jedan organ državne uprave. Novi Zakon otvara taj proces i kroz praksu narednih godina moramo izgraditi kriterije za podelu odgovornosti i obaveza na sve zainteresovane u ovom poslu. Isti je slučaj i u odnosima između federacije, republika i pokrajina kada se radi o tehničkim normativima ili zakonima koji regulišu maferiju iz ove oblasti. Neizbežno predstoji dogovor da se utvrde kriteriji za podelu odgovornosti na bazi ustavnih ovlašćenja. Nažalost, ovo nije nimalo jednostavno. Problemi su brojni i mnogo složeniji nego što to na prvi pogled izgleda. Nema razloga da i ovde ne budemo optimisti, praksa i vreme su faktor sa kojim se mora računati.

2. Vancarinska zaštita jugoslovenskog tržišta i domaće proizvodnje. Danas sve zemlie, bez obzira na njihovu razvijenost, štite domaću proizvodnju i regulišu uvoz DTOiZVOda. To normalno mora da radi i naša zemlja. Kako su klasični instrumenti zaštite — carina i porez na promet prilično ranjivi i neprikladni za borbu protiv uvoza robe, naročito tehničke robe lošeg kvaliteta i prevaziđenih tehničko-tehnoloških performansi, izlaz je nađen na području standardizacije. Na taj način će biti onemogućen uvoz robe lošeg kvaliteta koje, pored toga što dovode u zablu du kupce, dampinskim cenama rhiniraju naše napore u razvoju domaće industrije. Poseban problem je tu kupovina zastarele Opreme, a to znači i tehnologije pod tzv. povoljnim kreditnim uslovima ili cenama, odnosno svesno onemogućavanje naše zemlje da hvata korak sa vremenom. Drugo lice toga problema su tehničke barijere koje podižu razvijene zemlje. Novi Zakon određuje jedinstvenog nosioca sistema i javna ovlašćenja za određene subjekte u privredi. Na taj

način mi ispunjavamo uslove za uključivanje u međunarodne sisteme za atestiranje i recipročno priznavanje ispitivanja i atesta. To znači da se oslobađamo tutorstva i polukolonijalne zavisnosti od atestnih organizacija razvijenih zemalja. Mi kadrove i odgovarajuće organizacije u zemlji imamo i sada će naše organizacije dobiti legitimaciju da mogu biit ravnopravni partneri odgovarajućim organizacijama van zemlje. O materijalnim efektima toga problema nije potrebno gOVOTITI.

3. Sinhronizovana borba za kvalitet i zaštita potrošača. U celom posleratnom periodu ovo spada u red tugaljvih priča. Naše tržište je danas i relativno i apsolutno razvijeno tržište. Kapaciteti domaće proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti rada i kvalifikaciona struktura zaposlenih omogućuju da naše tržište bude snabdeveno bogatim asortimanom robe i to na evropskom nivou kvaliteta. Pored svega toga na našem fržištu egzistiraju jedni pored drugih visoko kvalitetni proizvodi i oni koji ne ispunjavaju ni minimalne zahteve kvaliteta. Da paradoks bude potpuniji često se prodaju po istim ili približno istim cenama. Rešenja starog Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda bila su nesrećno izabrana. Iz procesa ustanovljavanja kvaliteta koji se priznaje javnim dokumentom bili su isključeni proizvođači, potrošači, i inspekcijske službe. Bez aktivrog i ravnopravnog učešća Dproizvođača i potrošača, oslonjenih na neutralne ispilne organizacije i saradnju sa inspekcijskim organima kao njihovim zajedničkim osloncem, nema sistematski organizovane borbe za kvalitet. Svak drugi prilaz neminovno se mora izroditi u komercijalne poteze sračunate na pribavljanje materijalne koristi na račun potrošača. Taj sistem je manje Dposađao krupne potrošače, odnosno radne organizacije ali je individualne i neorganizovane potrošače roba široke potrošnje redovno pogađao. Novi Zakon otvara mogućnost Šireg i organizovanijeg nastupa svih učesnika u tome lancu. U slučajevima kada sporazum nije moguće postići a postoje opravdani razlozi da se onemogući narušavanje nivoa kvaliteta nekog proizvoda, društvena zajednica interveniše donošeniem norme kvaliteta. Zbog toga je ovim Zakonom i predviđeno da se norme kvaliteta mogu šire koristiti nego što je to bio slučaj u starom Zakonu.

Ne ulazeći u druge novine i rešenja Zakona o standardizaciji moramo imati na umu Ččinjenicu da zakone donose i sprovode ljudi. Od shvatanja tih ljudi, njihove spremnosti da se angažuju i organizovanosti društva