JUS standardizacija

standardizacija u građevinarstvu u našoj zemlji

Nikola Nikolić, dipl. ing.

Stanje standardizacije u građevinarstvu može se utvrditi, ako se sagleda u kakvim je uslovima standardizacija delovala od osnivanja Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju do danas. Tri decenije jugoslovenske standardizacije mogu se podeliti na dva perioda, koji karakterišu uslove rada, poslovanja i uslove razvoja standardizacije i to do 1974. god., i od 1974. sod., do danas.

Prvi period je karakterističan po tome što je regulativa bila podeljena na propise i standarde bez potrebne međusobne veze.

Izrada i donoženje standarda su nadležnost Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. Propisi su, u principu, regulisali izvođenje radova, a standardi definisali pretežno materijale za potrebe tržišta. Kako se ova materija ne može odvojeno rešavati dolazilo je vrlo često do dupliranja poslova, neusklađenih pa i protivrečnih rešenja u propisima i standardima. Uz to je bilo mnogo oblasti koje nisu obrađivali ni propisi ni standardi.

Sve ovo nametalo je potrebu za kompleksnim sagledavanjem materije koje je dugo vremena izostajalo.

Pokušaji da se u izvesnim oblastima krene kompleksnim rešenjima (akustika, protivpožarna zaštita, toplotna zaštita itd.) išli su veoma teško, jer za to nije bilo dovoljno uslova. Kadrovski je oblast građevinarstva u Jugoslovenskom zavodu za standardizaciju u tom periodu pokrivana sa dva inženjera, a često samo jednim, te je na taj način ovaj posao materijalno i fizički bio sa mogućnostima daleko ispod zahteva.

U periodu od 1974. do danas su ostvareni uslovi da se regulativi u građevinarstvu moglo pristupiti kompleksno. Na ovaj način se već postiže da propisi sa standardima za pojedine uže oblasti, sa gledišta regulative, nemaju rešenja koja se preklapaju, već su komplementarna i čine jedinstvenu celinu.

U ovo vreme nastaju kadrovska ojačanja u Zavodu u kvalitetu i broju ljudi kao i sredstvima i opremi za rad. Kolektiv je pokrenut pre sve-

ga da potraži svoju orijentaciju i pokušao je

svim snagama da dođe do koncepcije u radu radi ostvarenja osnovnih ciljeva regulative i standardizacije i pritom prenoseći aktivnosti na što šire osnove. U tom smislu su produbljeni odnosi sa Saveznom privrednom komorom, Savezom inženjera i tehničara, građevinskim inspekcijama, tržišnim inspekcijama i svim zainteresovanim stranama gde je to bilo moguće. Kroz saradnju sa Sekretarijatom za energetiku, Sekretarijatom za građevinarstvo Savezne privredne komore, Savezom građevinskih inženjera i tehničara, građevinskim i fržišnim inspekcijama, došlo se do dobrih rezultata na izradi petogodišnjes plana. Nizom granskih planova, u okviru ovog plana, obuhvaćene su ključne privredne delatnosti koje uslovljavaju dostizanje postavljenih ciljeva našeg društva: u saobraćaju, proizvodnji hrane, stanovanju, bazičnoj industriji 1 repromaterijalu, čime se stvara ekonomska osnova i nezavisnost privrede. Planski programi izrade standarda i propisa su sa aktivnostima u Pprivrednom i društvenom planu SFRJ. Rešavanje ovih pitanja u građevinarstvu je od izuzetne važnosti za celu privredu zemlje, jer je građevinarstvo direktan učesnik u realizaciji skoro svih osnovnih vrednosti plana SFRJ:

— U energetici: izgradnja objekata za sve oblike proizvodnje energije, kao i održavanje objekata u eksploataciji (hidroenergetski objekti, termo elektrane itd.),

— U saobraćaju: putevi, mostovi, tuneli, železničke pruge, aerodromi, plovni putevi itd.,

— U oblasti stanovanja: stambeni objekti, sanitarni objekti, zdravstveni objekti, zdravstvene stanice, bolnice, robne kuće, snabdevanje vodom, kanalizacija itd.,

— U industriji: industrijski objekti svih vrsta, skladišta svih vrsta, rezervoari za tekuća goriva itd.

Sa ovim planom tehničke regulative u građevi-

narstvu upoznata je široka javnost i sve zainte-

resovane strane. Prošavši sve faze koje je zahtevao naš samoupravni sitem, ovaj plan je usvojen i postao je zajednički program te ušao

u redovne aktivnosti Sekretarijata za građevi-

narstvo Savezne privredne komore, Saveza gra-