JUS standardizacija

167

zičkih područja to unošenje identifikacionih

brojeva u nacionalne standarde dobija poseban

značaj u smislu komuniciranja odnosno Ssporazumevanja. Kako preći na formiranje identifikacionih bro-

jeva alata?

Prethodno je naglašeno da treba obratiti paž-

nju na veličinu identifikacionog broja uzima-

jući u obzir razvoj preduzeća i novih alata kao

i njihovo uvođenje u proizvodni proces.

Na primeru razvrtača sa Morze koničnom drš-

kom (JUS K.D3.132) prikazano je uvođenje

identifikacionih brojeva. Ako se alat kao činilac proizvodnje označi sa 5, a grupa rezni alati sa 51 dijapazon brojeva od 000001 do

999999 je predviđen za identifikaciju svih ala-

ta (standardnih i specijalnih). Polazeći od či-

njenice koja je precizirana standardom da je standardna izvedba ovih razvrtača u tolerancijskom polju H7 sa pravim i spiralnim žŽlebovima dimenzija d,, datih u prvoj koloni desnorezni od brzoreznog čelika, identifikacioni broj unosi se samo za standardnu izvedbu.

Za svaku dimenziju su predviđena dva broja, s

tim što se prvi broj odnosi na razvrtače obli-

ka A sa pravim, a drugi broj na razvrtače oblika B sa spiralnim žljebovima.

PRIMER: Razvrtač sa pravim žljebovima oblika A d, = mm za obradu tolerancijskog polja otvora H7, desnorezni od brzoreznog čelika nosi brojnu oznaku 51.000003, razvrtač istih karakteristika samo oblika B nosi oznaku 51.000004 (sl. 2 i tabela 1).

Pri porudžbini poručilac može navesti samo identifikacioni broj npr.: 51 000 003). Sva poslovna ı tehnička dokumentacija koja se odnosi na navedeni razvrtač i kod potrošača i kod proizvođača treba da se nalazi pod ovim brojem čime se isključuje svaka greška.

Označavanje nestandardnih „varijanti alata

Alate koji nisu definisani u nacionalnim standardima za oblik i mere. da su normalne izvedbe, poručilac naručuje na osnovu oznake koju propisuje neki od standarda za oblik i mere pri čemu je postignuta identifikacija varijanti. Isti postupak naručivanja je i za alate koji se naručuju po internacionalnim standardima a za koje ne postoji nacionalni JUS standard. Komercijalni sektor proizvođača alata pri dobijanju porudžbine, na osnovu svoje poslovne dokumentacije, upisuje identifikacione brojeve za alate koji su već rađeni. Ovde se predpostavlja da proizvođač ima uveden i razrađen sitem označavanja. Na osnovu informa-

cije da postoji identifikacioni broj odnosno da je alat rađen, referenti prodaje proizvođača alata isporučuju alate ukoliko ovih ima na zalihama. Alati u magacinu moraju biti složeni po rastućem identifikacionom broju radi lakše otpreme poručiocu. Identifikacioni broj alata tre-

· ba da bude unet u celokupnu poslovnu i teh-

ničku dokumentaciju čime je omogućem PDristup podacima (cena koštanja, cena prodaje, vreme izrade, mesto izrade i dr.), čime se isključuje dupliranje poslova i pospešuje poslovnost. Za alate koje proizvođač alata prvi put izrađuje za potrebe korisnika alata identifikacioni broj se formira u Odeljenju za standardizaciju koje kreira i sprovodi sistem označavanja. Pre formiranja identifikacionog broja analizira se zahtev kupca i izvlače se zaključci: — da li je kupac naveo sve potrebne podatke za izradu alata — da li se u svojoj porudžbini poziva na na]Jnovije važeće standarde — da li su podaci navedeni za alat logični, odnosno da li je takav alat primenljiv u eksploataciji — da li kupac odstupa od standardne izvedbe alata — da li se crtež ili zahtev potrošača može uklopiti u standardnu izvedbu alata ili u izvedbu alata koja je već rađena kod proizvođača — da li je crtež alata ako je u pitanju specijalni alat potpuno definisan za izradu. Potrošač alata može naručivati i na Osnovu Uzorka alata, crteža radnog dela u kome se alat primenjuje ili precizirajući svoje zahteve Opisnim putem. Posao koji treba da obavi Odeljenje za standardizaciju u zajednici sa specijalizovanim konstruktivno-tehnološkim grupama je izrada definicije ove varijante alata pri čemu se teži njenom uklapanju u neku standardnu izvedbu ili izvedbu alata koja je već rađena kod proizvođača u cilju brže isporuke i izrade. Drugim rečima uvek mora da buđe prisutna težnja da što manje identifikacionih brojeva alata figuriše u poslovnom procesu. Posle izvršene navedene analize stupa se u kontakt sa korisnikom ukoliko je to potrebno u cilju otklanjanja nejasnoća i prave identifikacije varijanti. Prilikom otklanjanja nejasnoća prevashodno se mora imati u vidu usaglašavanje sa standardima alata jer to je u interesu i potrošača i proizvođača alata, nakon čega su stvoOreni uslovi za formiranje identifikacionih brojeva. Formirani zahtev za proizvodnju upućen od strane Komercijalnog sektora konstruktivno-tehnološko-planskoj pripremi u kome je za sve tražene alate u Odeljenju standardizacije upisan identifikacioni broj omogućava izdvajanje dokumentacije alata koji su već rađeni (a kojih nema na zalihama za isporuku), kopira-