JUS standardizacija

169

nje i sačinjavanje plana izrade. Dokumentacija u konstruktivno-tehnološko-planskoj pripremi treba da bude složena po velični identifikacionog broja radi lakšeg pronalaženja i manipulacije. Za alate koje proizvođač prvi put izrađuje za potrebe tržišta identifikacioni broj iz zahteva za proizvodnju upisuje se na konstruktivno-tehnološkoj dokumentaciji nakon njenog formiranja na predviđenom mestu. Istovremeno se upisuje i naziv alata i klasifikacioni broj. Uredno formirana dokumentacija odlaže se prema veličini identifikacionog broja. Pre izdavanja zhateva za proizvodnju Komercijalni sektor u svoju poslovnu dokumentaciju unosi identifikacione brojeve za alate koji nisu rađeni. Identifikacioni broj nakon otvaranja radnog naloga služi u proizvodnji za kontrolu i praćenje prilikom izrade alata. Po završenoj izradi i predaji alata, u magacinu proizvođača odlaganje alata vrši se na osnovu veličine identifikacionog broja, koji se pri otpremanju alata korisniku upisuje na predviđenom · mestu otpremnice.

Za kasnije sporazumevanje, narudžbu ili reklamaciju alata poručilac koristi identifikacioni broj pri čemu je identifikacija zagarantovana a time i efikasnija poslovnost.

Klasifikacija alata

Klasifikacioni broj alata je skup kodiranih karakteristika a njena svrha je formiranje manjih skupova sličnih alata koji trebaju da budu predmet standardizacije i unifikacije. Istovremeno tako formirani manji skupovi alata mogu biti predmet drugih analiza (cena koštanja, cena prodaje, reklamacije, postojanost u eksploataciji i sl.). Klasifikacioni broj alata je internma stvar i on može biti različit ili istovetan

kod proizvođača i potrošača. Kao rezultat dobro urađene klasifikacije treba da proizađu interni standardi koji dobro definišu alate za proizvodni proces, pri čemu se uvek teži da asortiman potrebnih alata bude što manji kako bi se olakšala njihova nabavka, odnosno isporuka i izrada i stvorili uslovi za primenu grupne tehnolgije što povlači smanjenje troškova poslovanja i podizanje produktivnosti rada.

Zaključak

Unošenjem identifikacionih brojeva u nacionalne standarde alata za varijante koje su definisane kao standardna izvedba jednoznačno se definišu alati pri porudžbini. Tu aktivnost je moguće sprovesti pri reviziji JUS-standarda za alate.

Za alate koji nisu definisani za standardnu izvedbu a naručuju se po JUS standardima identifikacioni broj se formira prema usvojenom sistemu označavanja proizvođača i služi kao sredstvo za sporazumevanje na relaciji proizvođač—kKorisnik alata.

Alati koje potrošač naručuje prema svojim crtežima moraju se pre formiranja identifikacionog broja detaljno podvrgnuti analizi u cilju uklapanja istih u standardnu izvedbu alata kako bi se ubrzala izrada i isporuka, jer je to u interesu i proizvođača i korisnika alata. Mora se posvetiti posebna pažnja uklapanju crteža alata korisnika u neki standard tim pre što su se mnoga preduzeća ranije oslanjala na svoje sopstvene alatnice, pri čemu se i za standardne alate formirao crtež na bazi tada važećih dostupnih standarda. Određivanje identifikacionog broja tek tada ima smisla i opravdanja .