JUS standardizacija

standardizacija - integralna komponenta

obezbeđenja kvaliteta

Referat Dr Milana SPASIĆA, dipl. ing., pomoćhnika direktora Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju, saopšten ma 21. Konferenciji Evropske organizacije za kontrolu kvalitefta EOQC u Varnhi od 20. do 22. septembra 1977. godine, objavljujemo u celosti umesto uvodnog članka.

dr Milan Spasić, dipl: ing.

1. Uvod

Kvalitet proizvoda nije stvar samo proizvođača ili njegovih mogućnosti već plod mnogobrojnih faktora koji upravljaju njime, uslovljavaju ga i definišu. Neki od ovih faktora su: zakoni i tehnički propisi zemalja u koje se proizvodi izvoze; zahtevi međunarodnog prometa i tržišta zemlje u koju se izvozi; mogućnosti zemlje na nacionalnom planu i njena politika u odnosu na kvalitet proizvoda; zakonodavstvo, tehnički propisi i standardi u nacionalnim okvirima; naučna i tehnička dostignuća zemlje i raspolživost stručnih kadrova; raspoloživost opreme za izradu i kontrolisanje proizvoda i proizvodnje, kao i sirovina i finansijskih sredstaVa; stanje tržišta u sopstvenoj zemlji, kultura, zahtevi i kupovna moć potrošača (organizovanih i individualnih); zakoni i propisi koji regulišu promet robe; zakoni i propisi koji regulišu postupak sa proizvodima kada se isti nalaze u eksploataciji itd.

Definisani kvalitet treba i obezbediti, kontinualno proveravati, dalje razvijati i unapređivati, kako iz razloga nacionalnih tako i međunarodnih zahteva.

Referat obuhvata način na koji je u Jugoslaviji uspostavljeno obezbeđenje kvaliteta sa aspek-

ta standardizacije, kao njegove integralne komponente. 2. Koncept sistema obezbedenja kvaliteta

Pred nas se postavlja problem da potrošače, organizovane i individualne, obezbedimo proiz-

vodima i uslugama koji zadovoljavaju njihove potrebe. Iz razloga složenosti problema, kao i neophodnosti da pri njegovom rešavanju učestvuju mnoge strukture u našem društvu, Dpotrebno je da izgradimo sistem obezbeđenja kvaliteta i utvrdimo koncepciju njegovog funkcionisanja. a. Ciljevi sistema

Pošto je zadovoljavanje potreba potrošača relativno, ciljevi sistema ne mogu biti takvi da zadovoljavaju sve njihove potrebe, već samo one koje se baziraju na mogućnostima našeg društva. Iz ovog razloga ciljevi sistema su sledeći: — Definisanje društveno opravdanog kvaliteta, za pojedine grane proizvodnje, grupacije proizvoda ili proizvode, baziranog na mogućnostima naše države: naučnim, stručnim, ekonomskim, sirovinskim, kadrovskim i sl.;

— Razvijanje i projektovanje, kao i izrada, na bazi društveno opravdanog kvaliteta, proizvoda i usluga optimalnog kvaliteta, koji će zadovoljiti potrebe potrošača ali i obezbediti kontinualno povećavanje efikasnosti funkcionisanja (stalno proširivanje reprodukcije) preduzeća,

— Preventivno kontrolisanje proizvoda i usluga u preduzeću, u samom procesu njihove izrade i na završetku izrade u cilju smanjivanja gubitaka zbog lošeg kvaliteta i efikasnog preduzimanja korektivnih akcija;

— Kontrolisanje i nadgledanje proizvoda i usluga u prometu, pre nego što je započelo korišćenje ili eksploatacija proizvoda, sa ciljem da se spreči upotreba onih koji ne odgovaraju po kvalitetu propisanim zahtevima, posebno onih proizvoda koji mogu da utiču na zdravlje ili život čoveka, čovekovu okolinu, bezbednost zemlje ili vrednih materijalnih dobara, interese potrošača i sl. Pri ovome treba uzeti u obzir troškove ovog kontrolisanja, kao i potrebu, obavezu i efekiS — Obezbeđenje interesa potrošača, organizovanih i individualnih, od lošeg kvaliteta, kada su proizvodi u eksploataciji.