JUS standardizacija

počela je sa radom ISO informaciona mreža

— ISONET

Gordana Stojanović, dipl. ing.

Jedan od bitnih zadataka Međunarodne organizacije za standardizaciju — ISO je, pored donošenja međunarodnih standarda, da obezbedđduje informacije o standardizaciji. U okviru ovog zadatka, Centralni sekretarijat ISO

prikuplja i obraduje informaciije o celokupnoj

delatnosti ISO, a članice ISO vrše automatsku razmenu standarda i informacija o standardima. Međutim, poslednjih godina se Dpokazalo da je ISO — sistom informisanja neadekvatan razvoju standardizacije u svetu, kako u pogledu tehnike, tako i u pogledu sadržaja informacija i da je neophodno uvoditi najsavremenije metode i sredstva za obradu informacija o standardima, o drugim tehničkim propisima i o svemu što je u vezi sa njima. Kao rezultat višegodišnjih proučavanja i priprema, rođena je ISO informaciona mreža ISONET.

Prvu grupu korisnika standarda čine svi oni koji rade na izradi standarda: internih, granskih, nacionalnih, regionalnih ili međunarodnih. Oni moraju imati uvida u stanje standarda i sličnih tehničkih propisa na drugim nivoima. Ovo je potrebno, kako radi korišćenja postojećih rešenja u standardima, tako i radi potrebnih usaglašavanja standarda različitih nivoa, da bi se u njima izbegla dupliranja kao i protivrečne odredbe. Informacije o postojanju standarda za određeno područje i sami standardi potrebni su u periodu planiranja određene standardizacije, u toku izrade standarda i održavanja novodonešenih standarda. Treba takođe biti u toku sa eventualnim izmenama i dopunama standarda odnosno drugih dokumenata koji su služili kao baza, ili su u nekoj vezi sa novodonešenim standardom.

Razvojni stručnjaci, konstruktori, stručnjaci koji brinu o kvalitetu proizvoda, stručnjaci koij se bave izvozom i uvozom proizvoda, stručnjaci koji vrše inspekciju kvaliteta proizvoda i drugi, sačinjavaju drugu grupu korisnika standarda. Oni moraju imati najpre potpune informacije o tome da standardi za od-

ređen proizvod il drugi predmet standardizacije postoje. Zatim, moraiu doći i do samih standarda.

I prva i druga grupa konisnika standarda najčešće zahteva standarde koji pripadaju različitim zbrikama: od internih preko granskih, nacionalnih do međunarodnih. Svaka takva zbirka standarda je indentificirana jezikom na kome se njeni standardi, posebnim sistemom označavanja standarda, načinima i sredstvima informisanja o promenama u zbirkama, formatom i drugim spoljnim obeležjima koja su bitna za standarde prilikom njihovog pretraživanja.

Informacione usluge o standardima vrše uglavnom nacionalne institucije za standardizaciju koje prikupljaju zbirke nacionalnih, regionalnih i međunarodnih standarda. Njihova produžna ruka su informacionu-dokumentagcione službe većih proizvodnih i naučno-istra„vvačkih organizacija koje prikupljaju i zbirke internih i granskih standarda. | Godinama se u okviru organizacija članica ISO vrši razmena nacionalnih standarda, kataloga i informacionih publikacija. Sada ima oko 250000 nacionalnih standarda u svetu Prcczsnjuje se da se dnevno 1500 stan varda distribuira iz institucija za standardizaciju iz jednog dela sveta, drugim institucijama. Automatska razmena u okviru ISO je uvedena u vreme znatno manjeg broja ctanıca ISO. Sada u razmeni učestvuje oko sedamdeset zemalja. Zbog velikog obima poslova za obradu svih nacionalnih standarda koji svakodnevno pristižu u institucije za standardizaciju, u većini institucija se sređuju standardi samo jednog broja zemalja koji se u dotičnoj zemlji najčešće koriste. Ostali novi standardi se čuvaju u paketima i pretražuju prema potrebi. Procenjuje se da se blizu 90 posto froškova informacionih usluga nepotrebno rasipa pri ovakvom informacionom sistemu. Ovaj sistem razmene informacija u okviru ISO nije mogao više zadovoljiti u pogledu brzine, sveobuhvatnosti i oblika savremene zahteve za informacijama o standardima. U