JUS standardizacija
litetu, e ako jesu u kom stepenu su dužni da to čine i u kojim slučajevima odgovaraju za njihovo neprimenjivanje.
Nema sumnje da se pri tome ide u dve krajnosti: trgovina teži da skine svaku odgovornost u pogledu nedostatak u kvalitetu proizvoda, a proizvodnja okrivljuje trgovinu da ona nepravilnim držanjem i čuvanjem proizvoda doprinosi degradiranju postignutog nivoa kvaliteta u proizvodnji. Mišljenja smo da ne treba dokazivati pogrešnost ovakvih stavova, kako sa stanovišta zakonskih propisa, tako i interesa potrošača i čitave naše zajednice.
Kod toga, pre svega treba imati u vidu da su pp proizvodi po svojoj prirodi složeni, većinom lako pokvarljivi i da im se brzo menjaju nutritivno-fiziološka svojstva, pa čak i kod naizgled kvalitetnih. Da bi se održao postignuti kvalitet i sačuvala biološka vrednost tih proizvoda, potrebno je, u neprekidnom lancu od proizvodnje do potrošnje, posvetiti punu pažnju njihovom držanju i čuvanju. Prema tome, u prometu treba nastaviti kontinuirano obezbeđenje uslova kvaliteta koji su postignuti u proizvodnji. Kod bilo koje manipulacije u distribuciji, transportu, skladištima i sl. treba imati u vidu mogućnost njenog negativnog, dejstva na kvalitet proizvoda.
Sa stanovišta kvaliteta, proizvodnja i promet pp proizvoda na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu treba da budu jedinstven proces, ili dve strane jednog te istog procesa. Briga o kvalitetu treba da bude podjednako zastupljena na svim nivoima toga procesa. Promatranje kvaliteta samo na određenoj relaciji neodrživo je u uslovima isticanja dohotka u udruženom radu na osnovu rezultata rada.
Odredbama Zakona o standardizaciji (član 91) ne pridržavanje propisa o kvalitetu sankcionisano je kao privredni prestup, kako u proizvodnji tako i u prometu, znači, nijedan privredni subjekt (proizvođač i prometnik) ne može izbeći odgovornost ako proizvedu, odnosno stave u promet proizvod a pri tome se ne pridržavaju propisa o kvalitetu. Razumljivo je da prometna organizacija, ne može odgovarati za one nedostatke u kvalitetu koje nije mogla uočiti jednostavnom kontrolom, a predpostavljala je da ih nema. Medutim, ako je do promene svojstava kvaliteta došlo posle preuzimanja robe od proizvodača, a tokom distribucije su primenjeni neodgovorajući uslovi (povećana vlaga, temperatura, uticaj svetlosti i sl.), ili je nepravilnom manipulacijom oštećena ambalaža, pa je proizvod došao u kontakt sa drugim namitrnicama i poprimio strani ukus, miris, boju ili je sa njima kontaminiran, onda sva odgovor-
281
nost leži na OUR-u koji je stavio u promet te proizvode.
Propisane karakteristike kvaliteta treba da se zasnivaju na proverenim rezultatima i dostignućima nauke, tehnike, tehnologije i praktičnog iskustva, kao i mogućih pozitivnih i negativnih efekata njihovog wprimenjivanja. Postojeći propis o kvalitetu pp proizvoda pretežno su doneti u periodu od 1963 do 1968. g. Kod svih je skoro vršena više puta izmena i dopuna, a doneti su i neki novi propisi. I pored toga što je većina odredaba tih propisa dobra, ipak se u njima može naći veći broj nedostataka kao što su: nedovoljna preciznost određenih „formulacija, međusobna neusklađenost, neusklađenost sa naučno-tehničkim dostignućima i sl.
Što se tiče primene propisa o kvalitetu može se reći da je vrlo raznolika: od propisa do propisa, od područja do područja zemlje, od jedne do druge organizacije iste grane i sl. Čak bi se moglo reći da sve odredbe jednog te istog propisa u istoj organizaciji nisu podjednako primjenjene. Usled toga često se ne mogu potpuno ni sagledati sve pozitivne i negativne strane propisanih normi.
Primena propisa uslovljena je čitavim nizom objektivnih i subjektivnih faktora. Zadržaćemo se na nekim od mnoštva subjektivnih faktora. Pre svega, često se može konstatovati da određeni subjekti na koje se propis odnosi nisu isti shvatili kao faktor, sredstvo unapređenja proizvodnje i prometa, unapređenja radnih procesa, racionalnog korišćenja sredstava i sl., već kao nešto nametnuto, po čemu se mora postupati i sl. Iznoseći ove i druge nedostatke ne generališemo pojavu, niti negiramo ispravan odnos prema propisima i vrlo značajne uspehe na području kvaliteta u ovoj oblasti.
Međutim, dešava se kod nekih organizacija da umesto iscrpljivanja svoje aktivnosti u ovladavanju i negovanju motiva za postizanje boljeg kvaliteta, one tu aktivnost usmeravaju na olako wsticanje dohotka izigravanjem propisa o kvalitetu. Na taj način dolaze do dohotka koji nije rezultat rada, već monopolskog i drugog nedozvoljenog ponašanja na tržištu, što je protuzakonito i neodrživo u fazi ostvarivanja važnog društvenog principa, nagrađivanja po rezultatima rada. Same organizacije, koje solidno primenjuju propise, trebalo bi da žigošu takve pojave u svojoj grani. Navodimo neke takve nedostatke u proizvodnji Norme kvaliteta i tehnološka dokumentacija (proizvođačke specifikacije, interne norme, recepture, tehnološki postupak i sl.) do tančina su razrađeni i kada bi se na osnovu to-