JUS standardizacija

282

ga donosio zaključak onda bi se očekivalo da se proizvodi vrhunski kvalitet proizvoda. Međutim, pokušamo li to uporediti sa stvarnim stanjem, naročito kod upotrebe osnovnih sastojaka, konstatovaće se značajna odstupa nja, Čak se negde u normama kvaliteta propisuju strožiji kriterijumi u OUR-ima nego što su određeni propisima, ali one ostaju samo gole norme, koje nikada ne ožive.

Sirovine, kao osnovne komponente sadržaja proizvoda još uvek nedovoljno i nepotpuno ispituju, nepravilno razvrstavaju i specificiraju. Međutim, poznato je od kakog je značaja dobro poznavanje i razvrstavanje sirovina. Kad se radi sa nepoznatom ili nesigurnom sirovinom onda tehnolog nikaa ne može biti siguran u ono što je proizveo i stalno je u neizvesnosti kako će proizvod proći na tržištu. Mnogo se lakše prave kombinacije kada se dodaju sirovine dobro razvrstane po klasama ili kategorijama kvaliteta, pa makar dodavali i slabiju klasu, nego kad su one mnepravilno razvrstane.

U sistemu proveravanja kvaliteta takođe ima niz nedostataka. Umesto da se vrši fazna kontrola u toku proizvodnog procesa, da se vrše korekcije kad se pojave odstupanja, dobro kontroliše dodavanje komponenata koje su ograničene, obično se sve svodi na laboratorijsko ispitivanje finalnog proizvoda. Proveravanja post festum, kada se više ne može pomoći. Često se pokazatelji dobijeni proveravanjem nedovoljno koriste, ostaju pasivna gomila podataka kojima se malo ko služi. Prema tome, vrši se ispitivanje radi ispitivanja, umesto da se pristupi integralnoj proveri kvaliteta u svim fazama i na svim nivoima od ulazka sirovine do konačne mpotrebe proizvoda.

Napred je rečeno od kolikog su značaja poznavanje ambalažnih materijala, pravilan izbor tipa ambalaže i načina pakovanja i dr. | u ovome domenu egzistiraju brojni nedostaci i problemi. Pre svega, ambalažni materijali se nedovoljno ispituju, ne poznaju se metode ispitivanja, naročito kada se radi o uvoznim materijalima, mali je broj standarda koji utvrauju kvalitet tih materijala i ambalaže, zatim ne poznaju se dovoljno prednosti i nedosta ci određenog tipa ambalaže, ne proverava se kako će ona izdržati lanac počev od proizvodnje, preko distribucije do konačne potrošnje, koje pakovanje po .veličinije najpogodnije za transport, a koje za neposrednu potrošnju. De-

šava se na primer, da se proizvod pakuje u veća pakovanja od jednokratne ili dnevne upo-

trebe, a za to pakovanje se zaračunavaju

troškovi u klasičnim prodavnicama ili marketima proizvod se mora raspakivati i ponovo pakovati u rinfuze ili u manja pakovanja (slučaj sa nekim vrstama kobasica). Pri svemu tome se degradira već postignuti nivo kvaliteta, ponekad to dovodi čak do neupotrebljivosti proizvoda.

Upotreba aditiva predstavlja ponegde pravu stihiju. Poznato je da se njihovoj upotrebi svugde u svetu pokljanja puna pažnja, i nalaze se pod stalnom kontrolom i stalno se proučavaju. Međutim, neka iskustva upućuju na zaključak da često ne poznajemo supstance koje obilato koristimo, naročito kad su u pitanju proizvodi iz uvoza (u 1976. g. uveženo je 42.000 tona raznih aditiva). Najčešće se oni pojavljuju u vidu komercijalnih naziva, na primer tegomulus {90, kolpur R, i sl. ili u vidu brojeva kombinovanih sa slovima, naprimer 555E, G-10 i sl. Preparata koji se upotrebljavaju u proizvodnji prerađevina od mesa ima 16. Ni uvoznici, ni proizvođači koji ih upotrebljavaju ne znaju sastav, hemijske karakteristike ovih proizvoda, budući da isti nisu snabdeveni podacima iz kojih bi se to doznalo. Postoje samo propagandni prospekti koji veličaju njihova svojstva. Najčešće se tu radi o smešama, koje su ponekad jednostavne ali se to ne može dokučiti iz naziva. Neodrživo je upotrebljavati neki aditiv a do kraja ne poznavati njegov hemijski sastav, dejstvo, tehnološki učinak i sl. Nismo protiv njihove upotrebe, ali samo ta upotreba mora biti opravdana i razumna, a kontrola stalna. Ne treba izgubiti iz vida da neki aditivi mogu delovati teratogeno, mutageno, čak i karcinogeno. Na kraju da pomenemo još i to da se daje skoro na svim skupovima na kojima se iretira problematika kvaliteta pp proizvoda, Kkritički osvrt na propise, a malo ima samokritičkih osvrta, analiza slabosti i pokušaja rešavanja tih slabosti. Kod svake izmene i dopune propisa, koje treba redovno vršiti, ide se u krajnost jer se pokušava smanjiti vrednost svake norme. Umesto toga zalažemo se sa objektivan pristup i svestranu saradnju svih stručnjaka prehrambene industrije na propisivanju najpogodnijih normi kvaliteta koje će pomoći tehnološki progres i u punoj meri zaštiti potrošača.