JUS standardizacija

kvalitet proizvoda

kao jedan od kriterijuma u samoupravnom dogovaranju proizvođača-prometa ı organizovanih potrošača

Luka MARBKOVIĆ, dipl. ing.

Kvalitet proizvoda i usluga čini jednu od osnova povezivanja potrošača, prometa i proizvođača. Sadržina tog povezivanja je njihova uzajamna i konstruktivna saradnja na unapredenju kvaliteta proizvoda i usluga. Ulkoliko je taj stepen povezivanja veći utoliko je veća sigurnost potrošača da će biti zaštićen od lošeg kvaliteta. Praktična realizacija ove teorijske postavke zahteva da potrošači i posebne organizacije potrošaču usmere svoju društvenu aktivnost na sva područja kvaliteta proizvoda i usluga. S toga je veoma bitno imati u vidu i osnovne zakonske regulative koje se odnose na ovu materiju a to su prvenstveno čl. 78, čl. 23 i čl. 650 (mada to sadrže i još neki jlanovi) Zakona o udruženom radu odnosno čl. 11 i čl. 13. Zakona o osnovama poslovanja organizacija udruženog rada u oblasti prometa robe i usluga u prometu robe i o sistemu mera kojima se spreČava narušavanje jedinstva jugoslovenskog tržišta u toj oblasti.

Naše tržište je danas uglavnom dobro snabdeveno robom. Potrošač, zbog toga, vrlo često nije prinuđen da kupuje sve što mu se ponudi, nego je u mogućnosti da bira robu u skladu sa svojim potrebama i finansijskim mogućnostima. Pitanje kvaliteta proizvoda na tržištu time postaje sve važnije.

Pri izboru robe pred potrošača se postavljaju dva osnovna problema: da li će proizvod koji kupuje odgovarati željenoj nameni na zadovoljavajući način i da li će za uloženi novac dobiti odgovarajuću vrednost. Ni jedan ni drugi problem nisu laki za rešavanje, naročito kada je u pitnju individualni potrošač — građanin bez dovoljdg tehničkog obrazovanja koji se suočava sa mnoštvom različitih, a isto tako sa mnoštvom istih tipova i vrsta proizvoda. Normalno je onda, da potrošač očekuje od društva da mu pomogne i

da ga zaštiti od stihije tržišta. Ova zaštita se sastoji prvo u tome da se utvrde | sprovedu u život određena pravila koja će nametnuti obaveze u pogledu stvaranja i održavanja kvaliteta svima onima koji mogu na to uticati, a zatim u tome da se potrošaču pruži dovoljno podataka na osnovu kojih će moći da izvrši i pravilan izbor.

Postoji desetak propisa (pravilnika) kojima se reguliše kvalitet životnih namirnica (kvalitet mesa i proizvoda od mesa; kvatitet voća i povrća i proizvoda od voća i povrća; kvalitet mleka i proizvoda od mleka; kvalitet žitarica, mlinskih proizvoda, hleba i peciva, testenina i keksa, itd.). Ti propisi imaju poseban značaj zbog toga, što tretiraju pitanje kvaliteta životnih namirnica, kao proizvoda koji potrošači svakodnevno kupuju, pa je otuda i naročito važno pitanje zaštite potrošača kod tih proizvoda.

Poznavanje propisa je, od neobičnog značaja za zaštitu potrošačača. To se pre svega odnosi na radnike u prodavnicama i dnugim prodajnim jedinicama koji svakodnevno dolaze u neposredan kontakt sa potrošačima, i s druge strane, na same potrošače. Smatramo da je nedopustivo, na primer, da jedan prodavac ne zna da je zabranjeno držati u prodaji proizvod kome je istekao deklarisani rok upotrebe, bez obzira na to što je taj rok tek istakao i što prodavac inače smatra da je takav proizvod još dobar i podoban za promet, ili, na primer, da ne zna da je zabranjeno da kroz omotfni materijal nesrazmerne težine zakida potrošaču na meri, itd. Tu bi morale same organizacije udruženog rada mnogo više da se angažuju. One moraju da se angažuju, s jedne strane, na stručnom osposobljavanju svojih radnika, i, s druge strane, na efikasnijoj intermoj kontroli koja treba da ustanovi da li ti radnici poštuju važeće propise i kakav je njihov odnos prema potrošačima. Što se tiče samih potrošača