JUS standardizacija

289

većina od njih ne zna svoja prava iz Važe-

ćih propisa, niti pak nešto bliže o propisima

o kvalitetu pojedinih proizvoda.

Svakako da je teško od potrošača tražiti da

poznaje sve propise, ali bi u tom pravcu tre-

balo nešto više učiniti nego što je do sada učinjeno. Glavni posao tu bi trebalo da obave organizacije potrošača, a i sredstva javnog informisanja mogla bi dati svoj doprinos

u tom smislu. Drugim rečima, potrebna je

jedna šira, zajednička i sinhronizovana ak-

cija.

Prema tome, samo borbom za poštovanje i

dosledno primenjivanje zakonskih propisa u

proizvodnji i prometu može se postići uspeh

uz angažovanje svih svesnih i organizovanih

snaga: od saveta potrošača, radnih ljudi i

građana u mesnim zajednicama, radnih lju-

di u organizacijama udruženog rada, internih

i samoupravnih radničkih kontrola, pa preko

svih društveno-političkih i drugih organizaci-

ja, do inspekcijskih organa opština, pokrajina, republika i Federacije. |

Da je na ovom planu moguće delovati poka-

zuje iskustvo Privredne komore Beograda i

Centra za potrošače Zavoda za ekonomiku

domaćinstva SRS, i Konferencije potrošača

Beograda, koji su se angažovali po pitanju

kontrole kvaliteta proizvoda široke potrošnje

u prometu. Njihovo isukstvo objektivnog in-

formisanja potrošača o kvalitetu robe široke

potrošnje koja se nalazi u prometu, pokazalo je:

— da se utvrđivanjem stvarnog kvaliteta velikog broja proizvoda najšire potrošnje (u prvom redu prehrambenih) preko šifrovanih uzoraka i stručnih komisija, pružala sigurna orijentacija potrošačima u pogledu kvaliteta proizvoda koje oni svakodnevno kupuju i da se na taj način štite njihovi osnovni interesi. Ovo je utoliko značajnije, što često skupi i vešto reklamirani proizvodi nisu u pogledu kvaliteta i najbolji; — da objavljivanjem preko svih sredstava informisanja rezultata ocenjivanja svoistava i kvaliteta određene vrste robe, Centar podstiče proizvođače da se bore za plasman poboljšanjem kvaliteta i asortimana;

— da se proizvođačima pruža mogućnost da realno sagledaju asortiman i kvalitet svojih proizvoda, da vrše nužna poređenja sa odgovarajućom robom konkurenata i izvlače potrebne zaključke za dalji rad;

— da se utvrđivanjem kvaliteta pojedinih roba masovne potrošnje daje orijentacija trgovini i ugostiteljstvu da nabavljaju ·proizvode koji su u datom momentu visokog i najvišeg kvaliteta;

— da su proizvodi lošeg kvaliteta i proIzvodi

koji ne ispunjavaju propisane norme eliminisani, dok su proizvodi vrhunskog kvaliteta nagrađeni plaketom »Zlatni pobednik Beograda« odnosno »Diplomom za kvalitete. O rezultatima ocenjivanja potrošači su detaljno upoznati preko štampe, radija i televizije, a predaja diploma i plaketa vršena je u Privrednoj komori Beograda. Proizvođačima nagrađenih proizvoda daje se pravo da svoje proizvode obeležavaju utiskivanjem u etiketu simbola »Zlatni pobednik Beograda« odnosno »Diploma za kvalitet« ili putem posebne nalepnice, koja je najčešća. Sve ovo pomaže potrošačima da lako uočavaju i kupuju robu visokog kvaliteta. Do sada preko 14.000 ispitanih artikala raznih vrsta proizvoda predstavljaju vrlo ozbiljan rad na zaštiti potrošača i unapređenja ikvaliteta. Pri tome akcenat je na prehrambenim proizvodima i pićima koji čine 87%/o proizvoda, dok 13% čine proizvodi tekstila, lične higijene, kožne obuće i drugo;

— da ono što posebno zabrinjava, na osnovu ovih rezultata, jeste da je 19% ili svaki peti proizvod lošeg kvaliteta, a svaki deseti proizvod je »onaj pravi« odnosno VTIhunski kvalitet. Ova wsrazmera u stanju kvaliteta na tržištu, a time i na našim frpezama svakako da predstavlja crveni signal za sve one koji mogu uticati na poboljšanje kvaliteta.

Naša ukazivanja, u tom smislu su već qodinama nedvosmislena „pogotovu što je ovaj odnos kod prehrambenih proizvoda još nepovoljniji jer je samo 8% onih sa vrhunskim kvalitetom, a 27% prehrambenih proizvoda je u grupi »zadovoljava«, dok je svaki peti »eliminisan«. Takođe je evidentno, prema ovim ocenjivanjima · da je po pravilu malo proizvoda koja imaju standardan kvalitet na tržištu, i ako ima usamljenih primera konstantnog kvaliteta, zapaženo je da se više može govoniti o kvalitetu koji oscilira od serije do serije;

— da se na tržištu Beograda plasiraju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz čitave naže zemlje, pa ovi rezultati imaju jugoslovenski karakter. Veoma je značajna činjenica da je utvrđeno da malo ovih proizvoda ima standardan kvalitet na tršižtu;

— da je pitanje odnosa cena i kvaliteta proizvoda nedovoljno izučavano sa gledišta potrošnje materijalnih dobara i usluga. Ce:na i kvalitet bitno utiču na razvoj proizvodnje i potrošnje proizvoda. Zapažena je pojava na tržištu da cena ne održava kva-