JUS standardizacija

4.- Mere zaštite

(P) Odvodnici prenapona se upotrebljavaju kao zaštitno sredstvo samo od kratkotrajnih uticaja. Ako je ukupna inđukovana podužna ems u granicama 430< E;.=<600V

odvodnici prenapona se postavljaju samo na krajevima približavanja. Ako Je ukupna podužna ems u provodnicima nadzemne TK linije

600V < Ej =860V

odvodnici prenapona se postavljaju na krajevima približavanja i duž linije

u pojasu približavanja tako da ems izmedju prvog i drugog odvodnika ne sme biti veća od 600V.

(E) Odvodnici se postavljaju na krajevima približavanja, a, po potrebi, i u tačkama odgranavanja i duž linije na mestima pogodnim za uzemljenje i održavanje (njihov broj nije ograničen). Mesta postavljanja i otpornost uzemljenja odvodnika se tako biraju da zbir padoVa napona na uzemljenju odvodnika i provodnicima linije ne prekorači vrednosti iz tabele 2.

Mesto postavljanja odvodnika se bira tako da indukovana podužna ems izmedju dva odvodnika ne predje:

860V -

2400V -

za vazdušni TK vod

za TK vod u kablu

(P) Razdvojni transformatori se ugradjuju duž voda (sekcionisanje vođa) u slučajevima kada podužna ems izmedju završnih transformatora prekoračuje vrednosti iz tabele 1l.

Broj razdvojnih transformatora, uključujući i završne transformatore, uslovljen je dozvoljenim slabljenjem voda duž kojeg se ugradjuju (najviše do 5 razdvojenih transformatora)

Razdvojni transformatori ne dozvoljavaju prenos jJednosmernih signala, niti napajanie linijskih pojačavača Jednosmernim naponom.

(E) Kada je srednja tačka translatora (razdvojnog transformatora) uzemljena neposredno ili preko odvodnika, ili su pored translatora priključeni i odvodnici, važe odredbe kao i za odvodnike.

(P) Redukcioni transformator se koristi kada je potrebno prenositi jednosmerne Sild= nale. .

(;;) Redukcioni transformator se koristi kada je to ekonomsko-tehnički opravdano.

(P) S obzirom da pojedina zaštitna sredstva predstavljaju i slabe tačke i mogu da Dudu i izvor smetnji, njihov broj treba da bude što manji.

zaključak

Već u slučaju ovog jednog aspekta koegzistencije energetskih i telekomunikacionih sistema-zaštite od opasnosti-uočavaju se problemi čija su rešenja teško prihvatljiva za zainteresovane strane. Ugrožavanje ljudskih života, velika materijalna ulaganja i zahtevi u tehničkim sistemima ZJPTT i ZJE zahtevaju što hitnije donošenje ovih standarda.

Proučavanje rada i rezultati istraživanja medjunarodnih organizacija nisu uvek dovoljni, jer se ti rezultati ne mogu primenjivati bez uzimanja u obzir lokalnih uslova.

Domaći radovi iz ove oblasti (viđi spisak literature) vređan su doprinos na koji treba da se oslone buduća opsežna i Organizovana ispitivanja kako bi se u regulativu stalno unosila tehnička i ekonomska poboljšanja.

IL | Poe r aj E UN i ak

1) V. Matković – |. Plačko: Medđjusobna udaljenost objekata telekomunikacija i visokog napona s obzirom na potenciJalni levak. ETF-Elcktra, Zaqreb, 1968.

2) |. Plačko – B. Kraaić. Karakteristike plinskih odvodnika prednapona i njihova primena pri zaštiti telekomunikacionih vodova. JUGEL, 1967.

3) M. Begović - |. Plačko: Elektromaanetni uticaji velikih energetskih sistema na kvalitet, prenosa informacija. ETAN, Opatija, 1976.

bh) |. Plačko: Uticaj visokonaponskih postrojenja na telekomunikaciona DOStroOJenja. JUREMA, Zaareb, 1977.

5) M. Jung: Rezultati ispitivanja najviših napona opasnosti koji se moqu inducirati u dojavnim vodovima, nakon pre-: laza razdeljenih mroža na pogon sa uzemljenim zvezdUištem. JUNAKO CIGRI , Biteay, 19700