JUS standardizacija

neki aspekti daljeg razvoja standardizacije kod nas

Milan Krajnović, dipl. ecc.

Donošenjem Zakona o standđardđizaciji u julu prošle godine dobili smo pravno sistemsku osnovu za rešavanje niza aktuelnih pitanja koja je na dnevni redđ stavio razVOJ našeg društva. Zakonska osnova je dovoljno široka da nam omogućuje realizaciju svih savremenih saznanja do kojih smo mi došli u ovoj oblasti. To praktično znači da nema sistemskih smetnji koje bi nam stvarale teškoće za brži, obuhvatniji i sistematičniji razvoj ove discipline u Jugoslaviji. Šta više smatram da smo što se sistema tiče u ozbiljnoj prednosti u odnosu na bilo koju nacionalnu standardizaciju. Ta prednost se ogleda u tome što smo u Jugoslovenskim razmerama objeđinili na jednom mestu preko 95 % svih aktivnosti na donošenju akata tzv. tehničke requlative iz nadležnosti Federacije. Takav stepen sinhronizacije i usaglašavanja reqgulativno tehničkih akata kao što su standardi i propisi predstavlja ozbiljnu prednost za koju se mnoge standardizacije tek bore. Medjutim ta situacija istovremeno

i obavezuje da se neki problemi brže i operativnije rešavaju.

Iz prilično široke lepeze aktuelnih problema ja bih ukazao na jedan od njih. To je, kako što brže razviti stanđardizaciju na svim nivoima počev od OUR do Pederacije, odnosno kako u što optimalnijem roku preneti odredjene poslove sa Federacije kao društveno političke zajednice, na udruženi rad. Naime, u našem društveno ekonomskom i pravnom sistemu standardizacija se prvobitno počela razvijati kao služba od opštedruštvenog interesa i kao takva je locirana u feđeralnoj administraciji. Zakonski je regulisano mesto i funkcija standarda u pravnom sistemu gde su dobili karakter podzakonskih akata iza kojih je stajala državna prinuda koju su obezbedjivale ji mspec jE ske službe i sudstvo. Broj akata standardizacije organizovane na federalnom nivou rastao je iz qodine u gođinu dok nije dostigao cifru od 9.000 jugoslovenskih standarda. Na tom razvojnom putu, Dez tradicije i iskustva, kadrovski i tehnički nedovoljno opremljena, naša standardizacija je objektivno bila prisiljena da bez dovoljno kritičnosti preuzima gotova rešenja iz medjunarodnih standarda ili standarda razvijenijih,

prvenstveno evropskih zemalja. Ocena koJa bi tu praksu negativno okvalifikovala ne bi bila tačna ni objektivna, naprosto zato što je nama iskustvo razviJenijih bilo neophodno. Ali ta medalja ima i drugu stranu. Preuzimajući rešenja iz medjunarodne ili nacionalnih standardizacija, u našoj standardizaciji su se pojavila nepokrivena mesta

na najosetljivijim, tačnije ključnim tačkama razvoja zemlje. Tako nam se dogodilo da imamo jugoslovenske standarde za dekorativno luksuznu kozmetiku, razne igračke, sportske rekvizite iniz artikala široke potrošnje koji za zaštitu životnog standarda potrošača nemaju nikakvog značaja. U isto vreme mi nemamo čitav niz osnovnih ili kompletirajućih propisa odnosno standarda za strateški značajne probleme kao što su proizvodnja, prenos i korišćenje svih oblika energije (koja je problem ođemedjunarodnog značaja), zatim za proizvodnju, ugradnju i eksploataciju procesne opreme u baznim granama privređe, nema dovoljno regulativnih akata u oblasti gradjevinarstva, saobraćaja, na zaštiti čovekove radne i životne sredine itd.

Uzroka za ovakvo stanje ima više, ali jedan od njih je taj što do danas ogroman broj pozvanih stručnjaka i rukovodilaca nije shvatio da naša standardizacija ima drugačije mesto u društvu i drugačiju funkciju u sistemu nego što to ima DIN u SR Nemačkoj, AFNOR u Francuskoj, BS u Velikoj Britaniji i slično. Nemačka a i druge stanđardizacije razvijenih kapitalističkih zemalja predstavljaju asocijacije krupnog industrijskog kapitala za donošenje industrijskih normi bez kojih nije bilo moguće organizovati ekonomičnu i racionalnu serijsku i masovnu proizvodnju roba za zadovoljavanje naraslih potreba potrošačkog društva, odnosno ogromnih potreba istorodnog ratnoa materijala za milionske armije u protekla dva svetska rata. Primarni zadatak standardizacije u razvijenim kapitalističkim zemljama bio je da uprošćavanjem postupaka, smanjenjem broja tipova i vrsta sirovina i proizvo= da, tipizacijom sredstava i opreme, unifikacijom dokumentacije i postupaka itd. omogući jeftiniju i racionalniju proizvodnju za ogromno naraslo tržište. Krup-