JUS standardizacija

Stručne komisije napravile su prve korake u tome pravcu. Jedan, u pravcu izrade Jedinstvenoc standarda za sve vrste predJja izradjenih postupkom predenja iz vlakana odredjene dužine (prirodna i hemijska sečena vlakna), a drugi u pravcu izrade jedinstvenog standarda za metražnu robu - koja se prodaje na metar (tkanine, pletiva, mreže, čipke, netkani tekstil iz vlaknaste mase itd).

Do sađa je u osam standarda svrstano osam vrsta predja:

– vunena češljana i vunena kardirana predja, i

- pamučna češljana, pamučna kardirana i vigonj-=-predja,

= kudđeljna predja i jutena predja,

-– predja iz cel- vlakana.

Stručna komisija je prihvatila, a praksa je na to ukazivala da se iz ovih standarda mogu izvući i podvesti pod zajednički imenitelj samo tolerancije odnosno dozvoljena odstupanja DO pojedinim elementima kvaliteta koje utvrdjuju zainteresovane strane ili koje deklariše proizvodjač, uključujući u ove i dozvoljeni broj grešaka.

Jer, danas na tržištu postoji čitav spektar, na primer vunenih predja čije se mešavine, moguće je, kreću od

10 do 99 % vunenih vlakana odnosno od 99 do 10 % vlakana drugih vrsta, izradjenih po raznim postupcima počev od kardiranih do delimično češljanih, polučešljanih i potpuno češljanih, i veoma različitog titra=-finoće za različite namene. Ako se ovome dodaju mogućnosti upotrebe tzv. regenerisanih vlakana iz sekundarnih sirovina i tekstilnih otpadaka, pa mogućnosti izrade tzv. efektnih-i fantazir- predja

i voluminoznih i drugih predja posebnog izgleda, čini se da je necelishodno pa i deplasirano da se standardom utvrdjuje titar predje, ili prekidna sila i izduženje, broj uvoja, sirovinski sastav, postojanosti obojenja, ravnomernost izrade itd. Može se to sve stanđardima utvrdjivati ali to bi bili granski ili interni standardi. Ima industrija i potrošača kojima bi neka vrsta "tipizacije" predje dobro došla kao Što je industrija pletenih proizvoda ili industrija konca, industrija tepiha i podnih pokrivača itd. Ove industrije mogu sa proizvodjačima predje, u okviru tekstilne grane, samoupravnim opštim aktom zajednički utvrđiti standarde koje će primenjivati u svom poslovanju.

Stručna komisija za izradu standarda za predju je u jedinstvenom univerzalnom standardu, u odredbi "kvalitet predje" predložila da se utvrdi sledeće: -– za titar, dozvoljena razlika izmedju nazivnog i nadjenog titra, za češljane predje izradjene samo iz jedne vrste vlakana ili iz mešavina vlakana, i za predje izradjene po ostalim postupcima predenja;

– za titar, koeficijent varijacije titra za češljane i one izradjene po ostalim postupcima, odnosno za Jjedno=žične i one iz više Žica;

- za broj uvoja, dozvoljenu razliku izmedju nazivnog i nadjenog srednjeg broja uvoja;

– za broj uvoja, koeficijent varijacije za jednožične i višežične predje, odnosno za češljanje i predje izradjene po ostalim postupcima;

- za prekidnu silu, najveće dozvoljeno odstupanje na niže;

- za postojanosti obojenja, samo su utvrdjeni nivoi za odlične postojanosti, srednje postojanosti i obične, a za postojanosti ispod obične postojanosti utvrdjeno je da su loše niske postoJanosti obojenja;

– za sirovinski sastav, najveće dOZVO=-= ljeno odstupanJe od naZivnOg Sirovinskog sastava, za predje izradjene iz tzv. "zdravih" vlakana i za predje koje sadrže i regenerisana vlakna iz sekundarnih sirovina i tekstilnih otpadaka;

– za čistoću predje-sadržaj masnoće, dozvoljeni sadržaj masnih materija i sličnih nečistoća;

– za reakciju vodenog ekstrakta, granice BH;

-– za otežavanje predje, uslov da se time ne prikrivaju greške na predji;

– za zaštitu od moljaca i sličnih štetočina, od 1980· godine sve predje izradjene iz runske vune obradjivati protiv ovih štetočina.

Tako bi postojao samo jedan standard za predenu predju čije odredbe bi poslužile kao granica kvaliteta izvan kojih se ne bi smelo preći kod izrade granskih i internih standarda.

Drugi primer izrade univerzalnog Jje-

dinstvenog standarda odnosi se na predlog standarda za metražnu robu.

77