JUS standardizacija
de pod pritiskom, želimo da kao organizacija čiji je osnovni zadatak da u saradnji sa zainteresovanim organizacijama udruženog rada i drugim samoupravnim OTganizacijama i zajednicama obezbedi donošenje i primenu stanđarda, tehničkih normativa, normi kvaliteta i usluga, iznesemo naše vidjenje ove problematike sadašnje stanje kao prilog predvidjenoj diskusiji. :
Iznosimo nama poznate podatke o sadašnjoj sikuaci Ji
Prema standardu JUS A.AO.OO4 - Klasifikacija i označavanje jugoslovenskih standarda glavnu grupu M.E: Termoenergetski uredjaji i suđovi pod pritiskom čine:
JUS M.EO. Opšti standardi o termoenerget-
skim uredjajima
Industrijske peći
Parni kotlovi i armature; rezerY
voari i sl.
JUS M.E3. Mašine i postrojenja za distribuciju gasa
JUS M.E4. Autoklavi, uredjaji za destilaciju, sušnice i sl.
JUS M.E5. Kondenzatori i izmenjivači toplote JUS M.ELl. JUS M.E2.
JUS M.FE6. Uredjaji za grejanje i provetra=-
vanje
JUS M.E7. Uredjaji za hladjenje i proizvo-
dnju leda JUS M.E9. Razni termoenergetski uredjaji
Procesna oprema koja je takodje predmet simpozijuma, i vrsta termoenergetske opreme, obuhvaćeni su i glavnim grupama M.E. i M.J..
U navedenim glavnim grupama sada ima oko 20 jugoslovenskih stanđarđa od kojih je velika većina doneta do 1969. godine a oko polovina ođ ovog broja odnosi se na oblast rashladnih postrojenja i to na tehnička pravila bezbednosti.
Obzirom na član 4. Zakona o standardizaciji kojim je propisano da jugoslovenski standardi, tehnički normativi i norme kvaliteta podležu obaveznom preispitivanju najdocnije u roku od 5 godina od dana njihovog donošenja, i na strukturu postojećih standarda, može se zaključiti da je standardizacija u ovoj oblasti praktično negde na početku.
Iz poznatih razloga tendencija je da jugoslovenski standardi budu u što većoj
meri usaglašeni sa medjunarodnim standardima. Nažalost, medjunarodna organizacija ISO je u ovoj materiji u situaciji sličnoj našoj, Što znači da ima vrlo malo usvojenih stanđardđda. Za nas to znači da u dogledno vreme ne možemo računati
na veći obim korišćenja ovih standarda kao podloga za naše standarde. Spomenimo još da se zbog kompleksnosti materije i u ISO-u dugo radi na pojedinim standardima; na primer rad na projektu medjunarodpog standarda za suđove pođ pritiskom ISO/DIS 2694 u komitetu TC-11 počet je 1958. godine i do danas nije završen. I u nas je pre desetak godina započet rad na tehničkim propisima za dve veoma važne grupe opreme=parne kotlove i sudove pod pritiskom (dva propisa). Po=kušaj da se sva tehnička regulativa koJa se odnosi na bezbednost sa gleđišta koncepcije, proračuna, projektovanja, izrade, ispitivanja i primene, đaje u jed= nom propisu, pokazao se neodgovarajućim, Jer su ti propisi bili delom uopšteni, odnosno nisu imali prateće standarde sa kojima čine celinu. Radjeno je na navedeni način verovatno po analogiji sa ranijim, a i danas važećim propisima iz 1957. godine, odnosno pravilnikom o iz=menama i dopunama ovih propisa iz 1972. aodine.
Treba istaći da je pDuno rada i entuzija= zma velikog broja stručnjaka iz privrede, inspekcijskih službi, zajednice i strukovnih društvenih organizacija uloženo u izrađu navedenih tehničkih propisa i bez obzira što oni još nisu označeni kao važeći jugoslovenski propisi,ipak su proširili naša saznanja i stvorili solidnu bazu za dalji rad na izradi tehničke regulative u ovoj oblasti. Posebno za parne kotlove, pripremljeni predlog propisa je po sadržaju u celini usvojen uz nužne korekcije na stručnim komisijama. Osnovne postavke novog Zakona o standardizaciji ("Službeni list SFRJ", br.38/77) date u članu 1. i 2. ovog Zakona odnose se u najvećoj meri i na ermoenergetske uredjaje i posuđe pod pritiskom. Podsećamo đa su te postavke, odnosno osnovni ciljevi i Zakona o standardizaciji i tehničke regulative obezbedjivanje jedđinstva jugoslovenskog tržišta, jačanje odbrambene sposobnosti SFRJ, zaštita života i zdravlja ,ljuđi, čovekove životne i radne sredine i racionalno korišćenje energije.
Navedena oprema je u odnosu na OVe OSnOvne ciljeve karakteristična u sledećem:
- Radni uslovi (medijum, pritisci, temperature, i drugo) čine ovu Oopremu potencijalno opasnom po zdravlje i ŽžŽivOte ljudi i čovekove životne i radne sredine.
4 a < II O O II