JUS standardizacija

a)

e)

ka i grupe eksperata, a podaci koji su prikupljeni i koji će i dalje da se prikupljaju treba da posluže kao baza za ovaj rad.

Rad ECE na listi prioriteta standardizacije je stalan posao i lista tre-

ba, na predlog vlada pojedinih zema= lja, da se dopunjava i menja. Prome= ne bi se obavljale, uz prethodnu diskusiju na grupama eksperata, na sastancima vladinih predstavnika odgovor= nih za politikm standardizacije.

Definicije su do sada uskladjivane na sastancima vladinih predstavnika, ali samo za probleme koji su od izuzetnog interesa za zemlje ECE, i pri tom su korišćena iskustva i tekstovi odaova-– rajućih medjunarodnih organizacija za standardizaciju. Svrha ovih definicija je olakšavanje sporazumevanja izmedju zemalja ECE i ovaj posao će se i dalje nastaviti. U toku je rad na izradi definicija iz oblasti atestiranja. svrha saradnje Jugoslavije u okviru ECE na

definisanju politike standardizacije

Razvoj standardizacije na medjunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i

na nivou grana ili velikih organizacija (koje donose granske i interne standar=

de)

u nacionalnim okvirima, nameće razna

rešenja pri obradi pojedinih problema i oblasti koji su predmet standardizacije. Programi rada medjunarodnih organizacija za standardizaciju često odražavaju težnje manjeg broja industrijski razvijenih zemalja. Regionalna standardizacija odražava uske interese odredjenih grupa zemalja. Internom standardizacijom se definišu posebni uslovi (uglavnom strožiji) koji su izvan okvira uslova medjunarodne, regionalne i nacionalne standardizacije. Sistemi atestiranja se često stvaraju isključivo radi zaštite interesa pojedinih regiona (EEZ, SEV), a da se pri tom ne vodi računa o ostalim zemljama, čime se stvaraju tehničke barijere izvozu proizvoda ostalih zemalja u te reaione. Pojedine velike organizacije (na zapadu) kroz svoje sisteme prihvatanja proizvoda i atestiranja stvaraju tehničku branu prema snabdevačima. Sadašnja je situacija takva da stanđardizacija (standardi, tehnički propisi, sistemi atestiranja itd.) predstavlja i instrument za olakšavanje prometa i sporazumevanja, ali isto tako i instrument za sprečavanje uvoza u odredjene zemlje ili regione. Suština svih sistema standardizacije je takva da su na papiru ispravni, ali se iza nekih kriju i drugi motivi.

U Ujedinjenim nacijama, na sastancima ne=svrstanih zemalja, na konferenciji o bez= bednosti i saradnji u Evropi (Helsinki),

u medjunarodnim organizacijama za stan=dardizaciju ISO, IEC, CEE, u GATT-u i u ostalim organizacijama uočava se OoVaj problem i preporučuju se akcije u cilju usme= ravanja standardizacije ka usaglašavanju standarda i stvaranju sistema atestiranja koji bi bili otvoreni za sve zemlje.

Ako u ovom svetlu posmatramo sastanke vla= dinih predstavnika odgovornih za politiku standardizacije i rad Evropske ekonomske komisije, kao organizacije u kojoj su predstavnici vlada, onda učešće Jugoslavije u definisanju politike standardizacije na evropskom nivou ima puno opravdanje. Kroz naš rad u ECE mi možemo da utičemo na do= nošenje takvih preporuka koje bi olakšale naš promet prema ostalim evropskim zemljama. Pored toga mogli bismo aktivno da utičemo na stvaranje liste prioriteta u izradi standarda i da preko ECE delujemo na medjunarodne organizacije za standardiza= ciju da u svoje programe unose probleme u vezi sa izradom standarda koji su od inte= resa za najveći broj zemalja, kao i na re= gionalne standardizacije da se otvore pre= ma drugim zemljama i da svoje stanđarde i sisteme atestiranja prilagode uslovima i interesima i zemalja izvan tih odredjenih regiona.

Osnovna svrha ECE je uskladjivanje politike standardizacije ne samo u nacionalnim okvirima već i na regionalnom i medjuna= rodnom nivou. Pitanje može da se postavi koja je snaga i obaveznost preporuka koje se usvajaju u okviru ECE, s obzirom na pos= tojanje velikih razlika izmedju regional= nih i ostalih standardizacija (nacionalnih posebno). Pitanje može da se postavi koliko su pojedine zemlje ili regioni spremni da usvojene preporuke sprovode u ŽiVvVOt.

Svakako da ne treba očekivati da će se po= zitivne preporuke primenjivati u svim zemljama i da ih neke zemlje ili regioni neće ignorisati. Različitost interesa i nedostatak spremnosti da se prihvate preporuke najbolje se osećaju.na sastancima vladinih predstavnika i grupa eksperata. Medjutim, činjenica da preporuke postoje i da iste predstavljaju pozitivnu težnju većine zemalja, omogućuje da se u bilateralnim i multilateralnim kontaktima, pri rešavanju tehničkih preblema standardizacije, na

njih pozivamo i da ih koristimo. Pored toga na sastancima eksperata i vladinih predstavnika uspostavljaju se lični kontakti i izmenjuje iskustvo sa velikim brojem stručnjaka i rukovodilaca standardizacije iz raznih zemalja, što olakšava rešavanje problema i približavanje gledišta u odredjenim situacijama. Zbog toga smatramo da je učešće Jugoslavije u radu vladinih predstavnika odgovornih za politiku standardizacije u okviru Evropske ekonomske komisije, potrebno i korisno.

154 = Tr a II IO e een III III tItb: IZI IK o o ——N