JUS standardizacija

mova, sa nazivima \deskriptorima) nižif

pojmova. Treća sveska predstavlja tabelu korespondencije engleskih sa francuskim

deskriptorima, s numerama koncepata.

Kao prvi priručnik ISO-standarda (ISO standards Handbook 1 1977) izašao je priručnik "Transfer informacija" (Information tran=sfer), koji predstavlja zbirku objavljenih ISO-standarda, izradjenih od strane Tehničkog komiteta za dokumentaciju (ISO/TC 46), dopunjenih sa nekim standardima iz domena drugih tehničkih komiteta !ISO/TC 97, ISO/ TC 37, ISO/TC 42, ISO/TC 6). Ovaj priručnik je sastavio Informacioni centar ISO uz potporu organizacije UNESCO u okviru njenog programa UNISIST,. Priručnik je formata A5 i ima preko 500 strana.

U smislu ovih nastojanja, i u našem Zavodu

za standardizaciju se sagledala potreba stvaranja baze i uslova za gradnju banaka podataka za transfer informacija. Postoji program izrade jugoslovenskih stanđarda iz oblasti dokumentacije i informacija, terminologije, i informatike, po kome se već uve-

liko rađi. Ima se u programu i izrađa tezaurusa JUS (jugoslovenske verzije tezaurusa

ISO).

banka regulativa za bezbednost korišćenja tehničkih sredstava

Iako već u znatnom broju zemalja postoje različite banke podataka sa pođručja standarđizacije, ili se na njima rađi, ovde smo se opređelili za komentar o jednoj banci regulativa za bezbednost koja bi ovom prilikom mogla da bude interesantna, kako sa gledišta obima korišćenja tako i sa gledišta njenog nastajanja.

Jedna takva banka je ostvarena u okviru projekta 8 banaka podataka Nemačkog instituta za standardizaciju (DIN), SR Nemačke. To su sleđeće banke: NIB - informacije u vezi sa standardima, SIDOK -– Regulative za bezbednost korišćenja tehničkih sredstava, PROJ - predlozi standarda u izrađi, ISODIN - veza, GREM - instituti, grupe i pojedinci koji rade na standardizaciji, BAUDOK – pravila u građjevinarstvu ISODOEK - domaći, strani i međjunarodni dokumenti na području informacije i dokumentacije, TERM – terminologija. Neke ođ tih banaka su ostvarene, a druge su još u nastajanju.

Ne ulazeći u tehničke detalje sistema GOLEM po kome funkcionišu ove banke, pomenimo neke karakteristike tog sistema. To je informacioni sistem za memorisanje i brzo ponovno dobijanJe velikih količina podataka. Njegova struktura omogućava simultani radđ većeg broja stanica terminala. Banku održava

u ažurnom stanju sam sistem, tJ., datoteka karakterističnih elemenata podataka (tezaurus) koja se dogradjuje automatski u trenucku ulaza pođataka, preko deskriptora odnosnih dokumenata. Pomoću jednog dodatnog programa mogu se informacije banke dalje obraditi da bi se složio tipografski oblik sloga na providnoj foliji, odakle takav sloma ide u štampariju za štampanje kataloga i sl.

Banka regulative za bezbednost (SIDOK), koju ovde ističemo kao jeđan od posebno interesantnih primera, vodi svoje poreklo još od Nemačkog saveza tehničko naučnih udruženja (DVT) u kome je postojao poseban ured za takvu regulativu (GDT). Kasnije je, po jednom sporazumu, delatnost rađa toga uređa prešla u nadležnost Nemačkog instituta za standardizaciju DIN, gde nastavlja dalji rad.

Osnovni sađašnji zadaci toga uređa su sledeći: -– registrovanje celokupne tehničke regulative koja prelazi okvire internih potreba (fabrika, institucija, itd.), naročito one koja se izdaje u SR Nemačkoj, kao i one napodručju Evropske zajednice – i sredjivanje te regulative prema njenoj tematici i izdavačima;

– davanje informacija na pitanja zainteresovanih, odnosno povezivanje zainteresovanih sa odgovarajućim izdavačima regulativa; – pomoć onima koji rađe na izrađi regulativa da svoje planove i predloge nove regulative uzajamno usaglašavaju i prema potrebi uskladjuju sa postojećim regulativom iz ođgovarajuće oblasti.

U nastavku svoje delatnosti pođ novim us-– lovima, pomenuti ured je izdao jeđan katalog celokupne nemačke i medjunarodne regulative iz oblasti bezbednosti korišćenja tehničkih sredstava. Izvorni dokumenti te regulative su: standardi, smer= nice, uredbe, preporuke, radna uputstva

i podsetnici u vezi sa odredjenim činjenicama i zahtevima pri konstrukciji, tehnoloških postupaka i sl.

Ovaj katalog ne navođi da li je ova reculativa obavezna, i gde sam korisnik može da nadje taj podatak na izvornim dokumentima odnosno u posebno izđatim zbirkama regulative različitih izdavača, koje su takodje date i katalogu.

Katalog sadrži:

1. Predmetni registar (azbučni registar predmeta pravila, sa numerom izdavača odnosne regulative po svakom predmetu; Oko 220 predmeta).

2. Tabelarni pregled nemačke regulative (sa sleđećim rubrikama: numera i naziv izdavača, naziv odnosno oznaka

182 o u _ _ _ ı _ ı a 6 6 ČČGČQČčČ—