JUS standardizacija
opštih, a pre svega dogovorenih koristi. Zbog toga je potrebno da plan rađa službe potvrdjuje forum o kome je bilo govora već ranije, to jest odbor za standđarđizaciju. Plan će sastavljati predstavnici svih onih službi u kojima je stanđardđiza= cija prisutna kao aktivnost. Svakako da to treba da budu najodgovorniji ljudi
iz tih službi i njihovo imenovanje u odbor za standardizaciju mora da odobri direktor ili čak samoupravni organ OOUR.
Samo na taj način će delatnost službe interne stanđardizacije biti perspektiv= nije ođređjena i postaće činilac sa kojim treba da računaju sve službe u pređuzeću.
poslovnik interne standardizacije
Pošto se uvede interna stanđardizacija
i oblikuje kao služba potrebno je poslo= vanje službe i njene ciljeve definisati odgovarajućim aktima preduzeća odnosno RO. U tu svrhu treba izraditi poslovnik službe sa kojim se poslovanje službe za= konski utvrdjuje a isto tako sprečava bilo kakva poslovna improvizacija. U vezi sa tim svakako je najvažnije da poslovnik ima takav oblik i sadržaj koji treba da olakša saradnju sa službama RO.
Sleđeći korak je donošenje samoupravnog dogovora o standarđizaciji koji treba
da definiše obim zajedničkih poslova interne standardizacije, organe koji primaju i uvode interne stanđarđe u poslovni život i njihova prava i dužnosti. Jeđan uzorak dogovora može se naći u STO OE
o stanđardizaciji.
udruživanje aktivnosti na nivou interne standardizacije
Služba interne stanđardizacije u pređuzeću obuhvata čitav niz aktivnosti koje spađaju prema sadržaju i nadležnostima u taj nivO. Praksa je pokazala kako je korisno udruživanje funkcija u vezi sa tehničkom dokumentacijom pa i nekih posrednih delatnosti u vezi sa računarskom obrađom podataka. O nekim od tih funkcija bilo je govora u uvodu a Osta-~– le ćemo navesti ovđe.
šifriranje
Prilikom kreiranja šifriranih sistema
+ pri vodjenju politike šifriranja sarađnja sa stanđarđizacijom se pokazala vrlo korisnom. Problematika šifriranih
sistema predstavlja nauku za sebe koja zavisi od različitih momenata. Tako
će prilikom izbora odgovarajućeg šifriranog sistema igrati veliku ulogu ve= lična pređuzeća odnosno asortimana pro=izvođa i materijala u materijalnom pos= lovanju kao i činjenica da li postoji računarska obrađa pođataka ili ne. U ovom momentu poslovanje sa tehničkom dokumentacijom i upotreba mikrofilma predstavljaju odredjene. poteškoće. Ukratko, izbor odgovarajućeg šifriranog sistema ili dopuna postojećeg biće kompleksan i težak zađatak, budući da ne postoje·nikakvi recepti.
Kod šifriranja postoje dve kategorije operacija:identifikovanje=davanje identifikacionih brojeva - i klasifikacija - davanje klasifikacionih oznaka. Identifikacioni brojevi se odnose na vlastite proizvode i kupljene proizvode, stanđardne i nestandđardne proizvode. Toj kategorizaciji može biti prilago= djen i šifrirani sistem koji je sa druge strane prilagodjen uslovima računara. Iđentifikacioni brojevi se dele na:
a) negovoreće t.j. tekuće brojeve i b) govoreće sa klasifikacionim delom.
Oba sistema mogu biti integrisana -·u paralelni šifrirani sistem u kojem, svakom iđentifikacionom broju odgovara jedan (ili više) klasifikacionih bro= jeva a da pri tom ne nastane zajednički broj. Problematika iđentifikacionih brojeva predstavlja područje posebne studđije. Slična je situacija u vezi sa klasifikacionim sistemima za paralelno numerisanje. Takve sisteme možemo da građimo npzr.:
= prema geometrijskim elementima (mehanički sastavni delovi)
= prema tehnološkim aspektima (mehanički sastavni delovi)
= prema funkciji (sastavi)
= prema vrsti i funkciji (kupljeni tuji proizvođi).
Cilj klasifikacije je skupljanje delo= va koji se više puta ponavljaju u toku proizvodnje da bi se postigla optimalna upotreba, grupna tehnologija kao i smanjenje materijala i elemenata u naba= vi. Jedno i drugo logično pokazuje vezu izmeđju čiste stanđardizacije i uloge šifriranja. U praksi se zbog toga poka= zala korisna upotreba kođera, koji dođeljuje identifikacione brojeve (kodđe) vlastitim proizvođima, i šifranta, koji dodeljuje iđentifikacione brojeve
275