JUS standardizacija

delovima, poluproizvodđdima, pomoćnim i režijskim materijalima,

đ) pisanje dokumenata za bušenje i ulaznih dokumenata za matičnu dato= teku za pozicije naveđene u tački c)

e) pođela pregleda materijala i proiz=vođa izradjenih na računaru prema odgovarajućim radnim mestima.

dokumentacija mikrofilmova i njena primena

U najnovije vreme možemo i kod nas primetiti pojačan interes za upotrebu mikrofilma u poslovanju sa tehničkom doku= mentacijom.Ušteđe koje donosi u pos= lovanju preduzeća računar, odnose se naročito na kvantitativne podatke, medjutim, na području geometrijskih in= formacija u poslednjih 50 godina stvari | se nisu bitno promenile. Uštede vremena ne postoje zbog ručnog poslovanja u arhivama, kopirnicama pa i u razvojnim ođelenjima. U tom smislu se koristi mikrofilm kao sredstvo racionalizacije poslovanja sa konstrukcionom dokumen=tacijom u pređuzeću. Velike crteže,različite po svojoj veličini, čije čitanje predstavlja problem zbog Đotrebnog prostora i zbog teške čitljivosti i uporedjenja, naknađdiće snimci na mikrofilmovima uloženi u jeđinstvene 80-ko=lonske računarske karte koje je moguće čitati na stonim čitačima,.

Nije cilj s tim u vezi da se obrade prednosti primene mikrofilma u praksi nego samo treba ponoviti ono što je u vezi sa stanđarđizacijom. cilj interne stanđarđizacije u pređuzeću je smanjenje asortimana delova s tim u vezi po= većanje serija i smanjenje cena. Zato bi trebalo da stručnjaci u službi za razvoj za nove konstrukcije uzimaju u obzir već postojeće konstrukcione i sastavne delove čime bi se smanjili troškovi novih proizvođa. U sađašnjim prilikama može se ustanoviti da se tako nešto u našim preduzećima vrlo slabo praktikuje. Svaki novi proizvod obično je unikat sastavljen iz skoro samih novih delova. U zapadnoevropskim preduzećima javno se iznosi kako je u njihovim novim proizvođima 60-80% već postojećih sastavnih delova. Sa druge strane stoji dđa služba razvoja ima za cilj da vrši uviđ nađ postojećim

fondom sastavnih delova, posebno kon=strukcionih. Ovu mogućnost svakako pruža mikrofilm ali od nas zavisi da li ćemo je iskoristiti. Ako se mikro-

. filmskoj karti dođa, direktno ili indirektno (u računaru), i klasifikacioni broj koji "opisuje" konstrukcioni elemenat svi delovi se

278

mogu prema sličnosti razvrstati u grupe. Na taj način će se u razvojnom odeljenju nuđiti rađionički de= lovi prema tim grupama što će olakšati posao i smanjiti troškove iz=rade konačnog proizvođa. Služba standardizacije tako dobijene "zajedničke delove" u sleđećoj fazi stanđardizira odn. preporučuje đa se upotrebe za ostale konstrukcije u dru= gim OOUR čime se povećava i "tiraž" u proizvodnji tih delova. Iz svega to= ga proizlazi da koristi od tipizacije nemaju samo nove konstrukcije već ona koristi za rekonstrukciju i tipizaciju sličnih delova. Da bi postigli na= vedeni kvalitet, potrebno je rešiti. još čitav niz problema u vezi sa obli= kovanjem dokumentacije, informisanjem u vezi sa njom i sa njenom primenom u praksi. Potrebno je izrađiti više internih propisa koji treba da Cefini= šu unutrašnje poslovanje i delatnosti uzimajući u obzir već izdate nacio= nalne i ostale standđarđe i preporuke. Vrlo je važno na samom početku definisati pravilan pristup rađu.

obrada podataka računarom i standardizacija

Poznato je da će računar davati očekivani efekat samo u slučaju ako budu re= šeni svi preduslovi koje postavlja računar. Tako je jedan ođ važnih uslova da postoje jeđinstvena označavanja ma=terijala i delova, domaćih i kupovnih. Na samom početku potrebno je ustanoviti logiku zapisa, koje reference treba upotrebiti pri radu i koju dužinu zapisa. U oblasti zapisa zapravo ne posto= ji neki recept. Neki smatraju đa je in=terni jezik naročito interesantan za preduzeće odredjene specifične đelatnosti jer je prilagođjen uslovima u preduzeću. To je takozvani neutralni zapis, neopterećen komercijalnim oznakama Što Je naročito povoljno u slučajevima ka= da postoji više dobavljača za isti ma= terijal ili proizvod a sa različitim komercijalnim nazivima.

Npr.: l. dobavljač označava proizvod sa A

2. dobavljač označava proizvod sa B

3. dobavljač označava proizvođ sa C

Interni zapis-jezik je na primer D. Ovo dolazi u obzir samo u slučajevima kada jeđan kvalitet može zameniti drugi,odno= sno kada su za korisnika sva tri kvaliteta ekvivalentna. Utvrdjivanje ekvivalen=tnošti je problem za sebe. Materijali i