JUS standardizacija
menskim prilikama, površinskoj obradi
(eloksiranje, hromiranje i lakiranje),
prema čvrstoći (manja i veća statička
opterećenja), prema električnim zahtevima i prema sposobnosti za livenje.
Slično' se postupa i kada su u pitanju legure bakra samo se tu uvođi i elemenat elastičnosti kao i postojanosti prema interkristalnoj koroziji. Os= tali postupak je isti kao kod čelika.
Treba obratiti pažnju na činjenicu da je umesno tipizirati materijale prema specijalnostima upotrebe odnosno treba odvojiti one koji su predvidjeni za re= dđovnu proizvodnju a posebno one za OSstale delatnosti, kao na primer alatnica, održavanje mašina i sl. Ovo je potrebno zbog specifičnih zahteva kao 1i cene materijala.
tipizacija vijaka Na području tipizacije vijaka rad se odvijao drugačije. Situacija pre tipizaci-
je je bila vrlo zanimljiva za standardizera. Upotrebljavale su se praktično sve
vrste vijaka koliko ih je bilo na tržištu.
Pošto su postojale mogućnosti proizvodnje odredjenih dimenzija i u samoj fabrici, potreba za tipizacijom je bila zaista minimalna. Konstruktori su propisivali vijke različitih oblika glave, različitih dužina, od različitih materijala sa različitom površinskom zaštitom. Tako se upotrebljavalo oko 2000 različitih vija-
ka, proizvedenih valjanjem ili tokarenjem.
Na početku akcije formirana je radna grupa u koju su ušli predstavnici razvoja i tehnologije. Najpre se analizirala površinska obrađa. Na osnovu ispitivanja postojanosti pojedinih površinskih obrada na vijcima (na vlagu, na slanu atmosferu) izdvojilo se ono što je nekvalitetno u površinskoj obrađi (crnenje, niklovanje čeličnih vijaka, cinkovanje i be„lo pasiviranje i sl.),a koje je predstavljalo samo "ukrasnu" površinsku obrađu,
a koroziona zaštita nije bila zadovoljena. Odlučeno je da se izvrši cinkovanje
i žuto hromiranje čeličnih vijaka kao i svetlo niklovanje mesingovih vijaka.
Te vrste obrade praktično zadovoljavaju i dans osim u slučajevima specijalnih zahteva koji su, razumljivo,i skuplji.
Posle toga pristupilo se tipizaciji materijala za vijke. Bile su izabrane samo dve vrste čelika i jedna vrsta mesinga
za tokarenje, a za hladno oblikovanje
dve vrste čelika i jedna vrsta mesinga. Čelici se medjusobno razlikuju prema
čvrstoći. Mesingani vijci se dozvoljava-– ju samo u slučajevima kađa se traži đobra električna provodljivost.
Sledeća faza bila je tipizacija vrsta vijaka. Izabran je vijak sa cilindđričnom glavom i prorezom prema JUS M.B1l.101 kao osnovni oblik do najviše M6. Do iste veličine protežu se vijci sa uđubljenom glavom i prorezom prema JUS M.B1.132, dok su vijci sa šestostranom glavom namenjeni samo za veća opterećenja, počinjali sa M8 i nastavljali do M20. Za posebne slučajeve bile su dozvoljene pojedine dimenzije vijaka za lim prema JUS M.B1.459 i vijaka za drvo prema
JUS M.B1.515 i JUS M.B1l.520. Kasnije
su uvedeni vijci sa lečastom glavom.
Isto tako tipizirane su i dužine. Ovđe se uzelo u obzir postojeće stanje, važeći JUS standarđi i dogovor da duži·na vijaka ne sme preći vrednost od deset M. Na taj način se smanjio asortiman za 65%.
Oba primera pokazuju da služba interne stanđarđizacije prvo treba da pripre=mi nacrt rađa i smernice .za akciju. Tek na toj osnovi treba da se pristupi
realizaciji koja će zavisiti od postoje= ćeg stanja i mogućnosti. Tražiti "plavetnilo sa neba" bilo bi nerealno zbog toga treba ostati u realnim okvirima.
Još nešto se nesme zaboraviti. Tipiza= cijom se neće postići ništa ako ne pos= toje na skladištima tipizirani kvalitet i dimenzija tako da mogu biti svakog momenta na raspolaganju.
literatura
l. Gustav Riess: Schwerpunkte· praximaher Normung, Siemens Aktiengesellschaft, Berlin und Munchen, 1974
2. K.Dhen: Normung im Unternehmen, DIN Mitteilungen 7/74
3. DIN - Lehrgang und Lehrschau: Planen unđ Steuern innerbetrieblicher Normungsaufgaben, DIN Berlin
4. DIN - Lehrgang und Lehrschau: . Grundlagen der innerbetrieblichen Normungsarbeit, DIN Berlin
5. DIN - Lehrgang unđ Lehrschaun: Fuhrungswissen fur innerbetriebliche Normungsarbeiten, DIN Berlin