JUS standardizacija

prema DIN-u (stari), JUS-u kao i interne oznake proizvodjača što je otežavalo : medjusobno uporedjivanje kvaliteta. Slična situacija bila je i u oblasti dimenzija. Pre nekoliko qgođina došlo se do zaključka dđa je korisno da se konstrukciona ođeljenja upoznaju sa stanjem zaliha u skladištu metala prilikom inven= tara kako bi stručnjaci u razvoju svoje projekte prilagodđili tim materijalima. Kroz izvesno vreme ustanovilo se da se kupuju čelici sa ređje upotrebljavanim dimenzijama posebnog kvaliteta. Ono što

je na početku bilo Rorisno, pokazalo se sada kao otrov za tipizaciju. Kad su se zalihe koje su se upotrebljavale smanjile i kađa js nabavljen novi materijal

koji nije bio ođgovarajućeg kvaliteta i dimenzija u ođnosu na one koji su preostali na sklađištu došlo je do teškoća. Trebalo je odmah da se pristupi rešavanju nastalog stanja. U rađnu grupu=tim - za tipizaciju crne metalurgije bili su pozvati predstavnici metalurškog laboratorija, ođeljenja za stuđij tehnologije, nabavne službe i ođeljenja za standardizaciju. Počelo se sa izradom pregle-

da čelika i čeličnih proizvođa pomoću računara.

Najpre se pristupilo grupisanju materijala prema kvalitetu s tim što je bilo potrebno prethodno sređiti označavanje. Pošto postoji u preduzeću interni jezik bilo je potrebno sačiniti uporedne tabele oznaka prema JUS i DIN kao i prema internim oznakama dobavljača. Na Osno=vu tih pregleda razvrstan je materijal prema tehnologiji obrađe a pri tome

je uzeto u obzir pre svega sađašnje stanje tehnologije odnosno ono perspektivno. Tako su materijali rasporedjeni u sledeće grupe: čelici za mehaničku obrađu (automatsko tokarenje) čelici

za mehaničku obradu i poboljšanje, čelici za kaljenje, čelici za cementaciju, čelici za štancovanje i duboko izvlačenje i sl. Kao dođatni parame-

tar uzeta je upotrebljivost to jest postojanost na rezanje, na visoku kOrozionu postojanost, na hladno obradjivanje, u vezi sa elektromagnetnim zahtevima i sl. Sa takvim grupisanjem lako

se utvrdilo koji je kvalitet za odgovarajuće potrebe. Na osnovu uporedjenja tržišnih parametara (domaći-uvoz, cena,rokovi isporuke itd), napravio se uži izbor koji se posle toga đopunio još sa oblicima poluproizvođa t.j.izvršila se i njihova tipizacija. Rezultat tog rađa je da danas konstruktor bez ikakvog razmišljanja bira onaj materijal koji je potreban za ođgovarajući proizvod. Naročito je važna činjenica da iz tabele nije moguće izabrati više nego jeđan kvalitet za iste zahteve. Medjutim bilo je jasno da tržišni uslovi nisu idealni

i da se menjaju iz đana u 'đan. Rezultat

280

toga su poteškoće prilikom nabavke. Zato je izrađjena posebna tabela pouzđdanih materijala koji mogu dđa se nabave

u slučaju oskuđice tipiziranih materijala. Svakako su ti materijali slabiji

u pogledu upotrebljivosti u proizvodnji. Nabavnoj službi se time daje mogućnost da sama ođluči u kriznim situacijama koje nastupaju na tržištu. Tako više nije potrebno dogovaranje sa

'Konstruktorima pre nabavke a često i

posle prispeća materijala u preduzeće. Danas se u našoj proizvodnji upotreb= ljava 26 različitih vrsta čelika.

Osim njih imamo još 25 kvaliteta koji mogu jeđan đrugog đa zamene, ponekad postoje po 2 za neki od kvaliteta a pone= kad i nema odgovarajuće zamene naročito

u slučaju specijalnih zahteva (elektroteh= nički i sl.). Posle toga se počelo sa pre= čišćavanjem pojmova dimenzija. Pri tome se u ovom slučaju oslanja na važeće stanđarde na osnovu kojih isporučuju i naši proizvodjači. Pošto se ustanovilo

da je takav asortiman bio suviše širok, na osnovu pregleda dimenzija uveo se pojam dimenzija koje se preporučuju ili ne preporučuju. Stvarni uspeh tipizaciJe na području dimenzija čelika teško

je utvrditi, jer se smanjenjem asortimana materijal. pri obradi slabije iskoris= ti i ušteđa se ne može uvek objektivno proceniti. Po pitanju dimenzija ostaje da se ubedjivanjem i kontrolom konstrukcio= ne dokumentacije postigne da se upotre= bljavaju samo tipizirane dimenzije.

Na kraju treba napomenuti još nešto. Rečeno je već da ni jedan stanđardđ nema neograničeno trajanje, to isto važi i

za tipizaciju. Radna grupa za tipizaciju metalurgije treba da radi stalno na tom području. Ona odobrava ili odbija svako odstupanje odđ važećeg standarda. U slučaju da se ustanovi da se konstruktori više ne mogu zadovoljiti sa ograničenjima definisanim tipizacijom, traži se od odeljenja za standardđe odnosno od radne grupe za tipizaciju metalurgije izmena tipiziranog asortimana. Taj postupak se sprovodi pismenim putem uz obrazloženje a ponekad uz aktivnu saradnju u radu grupe. Ovo doprinosi da tipizacija stalno živi i da se stalno prilagodjava promenjenim uslovima. Činjenica stoji

da prava tipizacija ne sme i ne može biti kočnica napretku.

Na isti način i sa sličnim sadržajem pristupilo se i tipizaciji obojene metalurgije. Aluminijum i aluminijumske legure se rasporedjuju prema obradljivosti (štancovanje, duboko izvlačenje itd.), prema obradi sa ođuzimanjem (obično, na automatima), prema sposobno= sti za zavarivanje, korozionoj postoja= nosti prema morskoj vođi i klimi, vre-