JUS standardizacija

programe Sto omogućava proizvodnju razZnolikin prcizvoda u malim serijama po, već danas, gotovo istoj ceni proizvodnje koja važi za velikoserijsku proizvodnju. Masovna, velikoserijska proizvodnja prestaje dđa bude conditio sine qua non rentabilne proizvodnje, a s njom i standardizacija! Iako u početnoj fazi svog razvoja, superindustrijalizam je prisutan u savremenom svetu. On više ne predstavlja budućnost; on se širi sve brže i brže, ispoljavajući kao svoje karakteristike: proces pretvaranja čoveka od neposrednog izvršioca radnih operacija u programera i kontrolora rada automatizovanih mašina, raznolikost proizvodnje i proizvoda, i rentabilnost proizvodnje u malim serijama.

S obzirom na sve neposredniji uticaj potrošaća na proizvodnju, promene u zahtevima tržišta i promene u načinu proizvodnje koje sa sobom donosi super-industrijalizam postavlja se i pitanje budućeg razvoja standardizacije. O tome se već vođe žive diskusije čiji se prvi rezultati ogledaju u isticanju zahteva da stanđardi budu izradjeni tako da dopuštaju maksimalnu sloDbođu razvoja tehnologije, i u pomeranju sadržine stanđardđa sa proizvoda na zahteve koje on treba da ispuni pri upotrebi ("performance approach").

Jedan od mogućih odgovora na dileme u vezi s budućim razvojem stanđarđizacije dđaje možda najnoviji razvoj automobilske industrije. Novi sistemi automatizovane pokretne trake u proizvodnji omogućili su proizvodnju automobila "u delovima". Za isti automobil kupac ima mogućnost da izvrši izbor izmedju nekoliko tipova karoserija, motora, prenosnog mehanizma, posebnih uredjaja, i opreme. Takav automobil (reč je o mođelu "Mustang" fabrike Ford) proizvodjač reklamira kao "automobil koji ste sami konstruisali". M. McLuhan navođi da američkom kupcu automobila, uzimajući u obzir sve moguće kombinacije, opremu, stilove, boje i sl., stoji na raspolaganju ni više ni manje od 25,000.000 varijanti! Slične tendencije ispoljila je industrija nameštaja, a isto tako i proizvodjači raznih alata za potrebe "urađi-to-sam" majstora. Proizvodi koji na tržište dolaze u "delovima" moraju biti tako konstruisani da se ti "delovi" mogu kombinovati na način koji omogućava ispravno funkcionisanje od njih sastavljenog proizvoda. Stanđardizacija budućnosti moraće zadovoljiti potrebe takvog načina proizvodnje i prometa, i posvetiti pažnju onim elementima koji su od bitnog značaja za automatizovVanu proizvodnju i varijante istog proizvoda. Krupne promene zbivaju se i na medjunarodnom nivou standardizacije.

Sve do 60-tih godina medjunarodna stanđardizacija zasnivala se na zapadnoevropsko-

američkoj tehnologiji, koja se putem medjunarodnih standarda rasprostirala po celom svetu i smatrala se pogodnom za primenu bilo gđe. Sa sticanjem samostalnosti čitavog niza zemalja poćeo je i njihov razvoj. I dok su zemlje u razvoju u početku prihva-– tale tehnologiju na kojoj se zasnivala medjunarođna standardizacija, na stepenu razvoja koij su većina od nijh dosegle od pDolovine 6O-tih gođina nađalje počele su obraćati više pažnje pitanju u kojoj meri ta tehnologija stvarno njima odgovara s obzirom na sOopstveme Uslove, resurse, ekonomiju i drugo. Postepeno ove su zemlje počele postavljati zahteve ne samo za reviziju medjunarodnih standarda već i celokupnog prilaza međjunarođnoj stanđarđizaciji, zahtevajući da se specifične potrebe i uslovi zemalja u razvoju uzimaju u obzir i nadju svog odraza u medjunarodnim stanđarđima. Ovaj proces je u toku a njegov konačan ishod teško je sagledati. I o ovim pitanjima vođe se diskusije, a stručnjaci imaju O tO-

me dosta različita gledišta. J.W. van Zwieten predvidja da će doći do regionalnog razvoja medjunarodne standardizacije, u re-

gionima istočne i zapadne Evrope, severne Amerike, pacifičkog regiona, južne Amerike i Afrike, pri čemu će svaki od tih regiona razviti sopstveni način standardizacije u pogledu tehnologije, trgovine, korišćenja resursa i obrazovanja. Isti autor očekuje zaključivanje regionalnih sporazuma, naročito u oblasti zaštite životne sredine, očuvanja zdravlja, bezbednosti proizvoda pri upotrebi i odgovornosti za OVO, koriščenja energije, servisa za održavanje i popravke proizvoda, i sl. smatrajući pri tome da će u najvećem broju slučajeva regionalna tržišta biti dovoljna - s obzirom na automatizovanu proizvodnju i rentabilnost malih serija - za ekonomski Opravdanu proizvodnju. Budućnost će pokazati koliko je iskusni stručrjak-standardđizer bio u pravu.

Veoma značajna promena u medjunarodnoj standardizaciji zbila se i pojavom supranacionalnih organizacija kao što su Evror pska ekonomska zajednica (EEZ) i Savet za uzajamnu ekcnomsku pomoć (SEV), organizovanih na regionalnom principu. U okviru ovih organizacija razvila se živa aktivnost u oblasti standardizacije, pri čemu su standardi i propisi ovih organizacija o kvalitetu proizvođa dobili supranacionalni karakter. Ovi stanđardi i propisi obavezuju zemlje - članice bez obzira na nacionalno zakonodavstvo, što nikada ranije nije bio slučaj, a ove ih organizacije koriste da bi s jedne strane otvorile svojim članicama tržište regiona koji obuhvataju, a s druge strane zatvorile ili otežale pristup na to tržište drugim zemljama uspostavljanjem tzv. "tehničkih barijera". Sistemi utvrdjivanja i potvrdjivanja saobraznosti propisanim svojstvima i karakteristikama proizvoda (sistemi atestiranja, odnosno homologacije) koji su se razvili u okviru tih organizacija samo su pojačali ovu opštu tenđenci-

JOB a si e e EN IE O Najn