JUS standardizacija

Na razvijanje standarđizacije na medjunarodnom nivou uticao je nagli razvoj industrijske proizvodnje, sredstava transporta i komunikacija i medjunarodno povezivanje industrije. Različitost proizvoda iste namene stvarala je u medjunarodnoj trgovini još veće probleme nego na domaćem tržištu, pa se izlaz iz te situacije tražio u medjunarodnoj standardizaciji proizvoda koji su bili od najvećeg značaja za medjunarodnu trqovinu. Prvi koraci u pravcu organizovane medjunarodne standardizacije učinjeni su na panameričkoj konferenciji o standardizaciji, a kao rezultat ovih potreba i shvatanja osnovana je 1926. godine International Standards Association (Medjunarodno udruženje za standarde) preteča današnje medjunarodne.organizacije za standardizaciju ISO.

U prvim godinama posle II svetskog rata ne opažaju se krupne promene u predmetu

i načinu rada u oblasti standardizacije. Države pokazuju sve veće interesovanje za ovu oblast, što se odražava u sve većem broju ustanova za standardizaciju sa statusom organa državne uprave i u sve većem broju standarda koji su obavezni ili inkorporisani u državne propise.

Šezdesetih gođina medjutim počinju krupne promene, kako na nacionalnom tako i na medjunarodnom nivou.

Potrošači se organizuju i postaju sve aktivniji u svojim organizovanim akcijama usmerenim na kvalitet proizvoda i zaštitu života i zdravlja, i samim tim su i značajan aktivan partner u standardizaciji. Konzumerizam (pokret za zaštitu potrošača) jača ne samo na nacionalnom, već i na medjunarodnom nivou. Na kongresu Medjunarodne potrošačke unije, 1969. qođine us-– vojena je "Medjunarodna deklaracija o pravima potrošača" kojom je proklamovano pravo potrošača na zdravu ishranu, odeću i stan; na bezbednost pri upotrebi proizvoda široke potrošnje; na zdrave uslove života; na snabđevanje robom odgovarajućeg kvaliteta, uz odgovarajuću cenu i bogat izbor; na sve neophodne informacije o robi i uslugama, i na potrebna saznanja o pitanjima vezanim za potrošnju. Iz teksta ove Deklaracije jasno proizilazi da se ona odnosi na sve što ima uticaja na zdravlje i blagostanje čoveka, uključujući i njegovu životnu sredinu. Države reaguju na konzumerizam donošenjem zakona o zaštiti potrošača, propisa kojima regulišu svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda i mere za zaštitu života i zdravlja, kao i životne sredine, osnivanjem posebnih ustanova

za ispitivanje proizvođa i obaveštava-– nje potrošača.

U mnogim državama vlađe se bave pitanjima od interesa za potrošače i donose posebne programe mera usmerenih na zaštitu potrošaća, u čemu prednjače skandinavske zem-

lje i SAD. Pod uticajem konzumerizma podvrgavaju se reviziji i nacionalna zakono-

· davstva, naročito u oblasti proizvođnje i

prometa životnih namirnica, lekova, otrova, i sl. Pokreće se pitanje zabrane ugovora koji isključuju ili ograničavaju odgovOrnost proizvodjača za proizvod ako bi takva klauzula mogla da bude na štetu potrošača, dok zakonodavstvo SAD čini proizvodjača odgovornim za proizvod u vremenu od 4-10 godina ođ njegove prodaje čak i

u slučaju nepravilne upotrebe tog proizvoda. U takvoj situaciji pitanje svojstava, karakteristika, kvaliteta i kontrole kvaliteta proizvoda, kao i obaveštavanje kupaca, odnosno korisnika o njima prestaje da bude "privatna stvar" proizvodjača i velikih kupaca, odnosno stručnjaka-standardizera, ili jedan od instrumenata državne intervencije u privredi, kao što je to ranije bio slučaj. Dolazi do podruštvljavanja standardizacije, i to je proces koji nije zaobišao nijednu nacionalnu standardizaciju. U isto vreme, tržišna istraživanja ("marketing") u nekim najrazvijenijim zemljama pokazuju potpuno novo ponašanje potrošača, koje bi se moglo nazvati reakcijom na standardizaciju. Kenneth Schwartz, američki stručnjak za "marketing" otkrio je da je na tržištu široke potrošnje došlo do iznenadjujućih pojava; nekada jedinstveno i homogeno tržište odjednom se "rasprsnulo" u bezbroj posebnih tržišta, od kojih svako ima svoje posebne potrebe, ukuse i zahteve, pa čak i način življenja! To je dovelo do neverovatnih promena u asortimanu proizvoda, i do GgOtOVO neshvatljivOg po=većanja broja vrsta istog proizvoda - što je potpuno suprotno kretanjima dominantnim 2O-tih godina ovog veka. Tržišna istraživanja pokazala su isto tako da trajnost proizvoda nije ono što kupac očekuje od proizvođa. U kontekstu takvih promena postavlja se pitanje rentabilnosti proizvodnje, koju je u ranijem periodu obezbedjivala velikoserijska proizvodnja standardizovanih proizvoda. Razvoj na nauci zasnovane tehnologije rešio je i ovaj problem.

Automatizacija nezadrživo prodire u proizvodnju, pri čemu se najnaprednija tehnologija često nalazi ne u najrazvijeniJim zemljama nego u zemljama u razvoju, koje prolaze kroz prvu fazu industrijskog razvoja i koje već u toj fazi investiraju u najnapredniju tehnologiju jer nisu opterećene amortizacijom manje savremenih postrojenja.

Automatizovane mašine u stanju su da lako i brzo menjaju oblik i veličinu predmeta koji se proizvodi, i to prostom izmenom

307