JUS standardizacija

b) Uslovi napajanja i uredjaji za ispitivanje treba da buđu takvi da para bude potpuno konđenzovana na izlazu iz izmenjivača i sa temperaturom nižom najviše 1 C od temperature zasićenja koja odgovara napojnom pritisku izmenjivača. Da bi se to proverilo treba meriti temperature i pritiske na ulazu i izlazu izmenjivača. 3.2.3 Uslovi koji se moqu primeniti u svim slučajevima

Uslovi propisanih temperatura: zadata tačnost odnosi se na ulaz i izlaz izmenjivača. Kada fizički nije moguće da se na tim mestima vrši direktno merenje, izolacija ulaznih i izlaznih vođova od izmenjivača do sonđi treba da obezbedi da nastale greške buđu u prihvatljivim granicama i da tačnost merenja bude kako je dato u 3.2.4.

U svim slučajevima sonde za merenje ne treba da budu pcstavljene na većoj daljini od 0,3 m od ulaza i izlaza, a izolacija na obe strane svake sonde da bude produžena najmanje za tu dužinu.

3.2.4 Tačnost merenja

Tačnost merenja treba da bude u sledećim granicama:

– protoci: * 0,5% – temperature: + 0,I C — pritisci: + 1%

– razlike pritisaka

za Ap veće od 1 kPa (10 mbar): + 5% za Ap manje od 1 kPa (10 mbar): + 0,05 kPa (0,5 mbar)

– energija (način dat u 3.1.2): + O,5%

Kada protok ne može da bude odredjen merenjem mase, tačnost očitavanja protoka mora biti označena u izveštaju o ispitivanju.

3.2%5 Stalni režim

Uslovi stabilnosti ustaljenog režima smatraju se zađovoljavajućim kada vrednosti dobijene u toku šest jednakih i uzastopnih vremenskih intervala ne odđstupaju od srednje vređnosti za više od:

2% za protok

Oi 296 za temperature

2% za pritiske

I+ Li I++ ++

1%# za snagu (način dat u 3.1.2)

u susret izradi i donošenju pravnih i tehničkih propisa i.standarda u oblasti nuklearne energije

Nenad Obradović, dipl. ing.

Živimo u periodu velike nestašice energi- Iz klasičnih izvora energije danas se Zaje koja može potrajati i više decenija. dđovoljava oko 98% potreba, ali zbog ogra– Potreba za energijom iz dana u dan sve vi- ničenih svetskih rezervi uglja, nafte i še raste pa se procenjuje da do 2050 god. drugih, svet ulazi u sve veću energetsku u odnosu na potrošnju 70-tih gođina ista krizu.

poraste za 25 puta.

318 O O O O O O o a a a a al aa a aaa a O _____ ________—