JUS standardizacija

S druge strane fosilna goriva koja se najvećim delom danas koriste za proizvodnju električne energije, mogu da se upotrebe u druge korisnije svrhe.

Otkrića nauke i razvoj tehnike u ovom veku otvorili su nove vidike čovečanstvu i perspektivu za njegov brži razvoj. Medju novim otkrićima posebno mesto zauzima nuklearna energija. Od svih mogućih primena nuklearne energije u mirnodopske svrhe najznačajnije mesto zauzima njeno korišćenje za dobijanje električne energije.

Prema sadašnjem stanju nauke, kontrolisana termonuklearna fuzija, kao jeđan od vidova korišćenja nuklearne energije, predstavljaće trajno rešenje u potrebama čovečanstva za energijom.

Medjutim, kako eksploatacija ovog vida energije predstavlja dalju perspektivu to će u nastaloj nestašici energije, kontrolisana nuklearna fisija u nuklearno energetskom postrojenju nesumnjivo zauzeti odgovarajuće mesto.

I oored činjenice da naša zemlja raspolaže sa energetskim izvorima na bazi fosilnih goriva i vođenih padova energetska zavisnost od uvoza skočila je od 12,2% u 1960. godini na 31% u 1977. god.

Na osnovu predvidjanja potrošnje električne energije do 2000. godine u Jugoslaviji ova treba da raste sa srednjim trendom rasta oko 6%. Stvarna potrošnja električne energije u ovom periodu zavisiće od nacionalnog dohotka i životnog stanđarda. Polazeći od ovako ocenjene potrošnje električne energije s jedne strane i sadašnjih saznanja O raspoloživim neiskorišćenim vodenim padovima i poznatim raspoloživim rezervama uglja s druge strane, dolazi se do zaključka da podmirenje potreba u energiji do 2000. adaodine se može ostvariti samO proizvodnjom električne energije u nuklearnoenergetskim postrojenjima. Zbog to=ga se već danas moraju stvoriti uslovi koji će omogućiti izgradnju ođredjenog broja ovih postrojenja i njihovo uključivanje u elektroenergetski sistem zem1je. Prvo nuklearno energetsko postrojenje Jje

u izgradnji u Krškom. Prema sadašnjim predvidjanjima ovo postrojenje u Krškom sa instaliranom snagom od 644 MW treba da se pusti u pogon 1979. godine. Od 1988. godine do 2000 gođine predvidja se da se svake godine pusti u rad po jedno novo nuklear– no postrojenje (blok) od 1000 MW.

Korišćenje nuklearne energije u energetici prati niz problema: od izgradnje postrojenja, nabavke goriva, skladištenja istrošenog goriva do mogućnosti da se ono upotrebi za izrađu nuklearnog oružja.

Pored ovoga primena nuklearne energije u energetici produbljuje jaz izmedju razviJenih zemalja i zemalja u razvoju zbog nemogućnosti ovih poslednjih da samostalno koriste ovaj vid energije, što dovodi do negativnih socijalnih i političkih posledica. Nuklearno energetska postrojenja poseduju posebne karakteristike koje se ne sreću ili ne u takvom obimu kao u klasičnim energetskim postrojenjima. Ove karakteristike se pre svega odnose na veliku koncentraciju energije u malom prostoru i na sadržaj radioaktivnih materija u nuklearnom gorivu, zbog čega nuklearno energetska postrojenja predstavljaju jak izvor nuklearnog zračenja. Mogućnost nekontrolisanog oslobadjanja energije i rađioaktivno zračenje u nuklearno energetskom postrojenju predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje, život i imovinu ljudi u bližoj i daljoj okolini. Sve zemlje koje poseduju nuklearno energetska postrojenja putem pravnih i tehničkih propisa regulišu razna pitanja, od izgradnje do eksploatacije ovih postrojenja, uključujući i havarije u smislu bezbednosti ljuđi i imovine i svodjenja rizika na najmanju meru.

To Što su nuklearno energetska postrojenja u eksploataciji veoma bezbedna i sigurna u radu doprineli su pored ostalog doneti pravni i tehnički propisi.

Mada se odmah posle oslobodjenja započelo sa radom na programu razvoja primene nuklearne energije u našoj zemlji u mirnodopske svrhe, do danas je vrlo malo učinjeno u oblasti regulative koja se odnosi na izgradnju i eksploataciju nuklearno energetskog postrojenja. U ovom periodu donet je osnovni zakon o jonizujJućem zračenju i više podzakonskih aka– ta koji regulišu primenu radđdioizotopa i drugih radioaktivnih materija u raznim oblastima nauke i prakse, ali u veoma maloj meri su rešavana pitanja koja su vezana za izgradnju i eksploataciju nuklearno energetskih nostrojenja.

Mada je donet izvestan broj propisa u oblasti tehničke regulative za klasična energetska postrojenja koja se mogu koristiti i za nuklearno energetska postrojenja, takvi propisi su nedovoljni da u potpunosti zadovolje potrebe regulative nuklearno energetskih postrojenja. Početak izgradnje nuklearno energetskih postrojenja u našoj zemlji nameće nmeodložnu potrebu izrade i dđonošenja novih pravnih i tehničkih propisa i standarda u smislu bezbednosti i sigurnosti ovih postrojenja.

Pod pojmom bezbednosti i sigurnosti Uuopšteno se podrazumeva sposobnost nuklearno energetskog postrojenja da spreči nekon=trolisano oslobadjanje nuklearne energije i ne dozvoli izbacivanje radioaktivnih materija u životnu sredinu. Cilj je zaštita

e e ======ec e eee ee x II m ==. | 9