JUS standardizacija

trumente sa neposrednim dejstvom i njihov pribor". Ovu preporuku IEC, kao i niz drugih publikacija IEC iz oblasti električnih mernih instrumenata (koje od 1975. godine nose naziv: "standardi IEC"), pripremio je Tehnički potkomitet SC 13 B (Električni merni instrumenti) koji deluje u okviru Tehničkog komiteta TC 13 (Električna merenja) Medjunarodne elektrotehničke komisije. U rađu na donošenju medjunarodnih standarda IEC iz oblasti mernih instrumenata aktivno učestvuju predstavnici više od 20 zemalja ćlanica IEC, a vodeću ulogu u pripremi predloga standarda IEC imaju najrazvijenije industrijske zemlje.

U tehničkom potkomitetu SC 13 B IEC Jugoslavija je aktivno uključena preko Tehničkog pododbora 13 B (Električni merni instrumenti) Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta (JEK) formiranog 1953. godine, a nosilac sekretarijata ovog pododbora JEK je "Iskra" - Tovarna merilnih instrumentov Otoče. Poređ saradnje na medjunarodnom polju u okviru IEC, Jugoslovenski elektrotehnički komitet je konsultativni organ Saveznog zavoda za standardizaciju za oblast elektrotehnike i učestvuje u pripremi nacrta i usvajanju predloga juaqoslovenskih standarda preko svojih predstavnika u komisijama za standarde.

priprema drugog izdanja standarda JUS E.G1.020

Predlog standarda JUS L.G1.020, drugo izdanje izradjen je na osnovu prevođa trećeg izdanja publikacije IEC br. 51 iz 1973. godine, u sekretarijatu TPO 13 B JEK-a "Iskra" -– Otoče. Ovim stanđarđom će biti zamenjeno prvo izdanje standarda pod istim brojem, objavljeno 1962. godine, koje je uglavnom usaglašeno sa publikacijom IEC br. 51, drugo izdanje iz 1960. godine. Predlog standarda je razmatran na sastancima Tehničkog pododbora TPO 13 B i radnih grupa ovog pododbora, tako da je u stručnom pogledu ovaj predlog standarda definitivno dobio konačnu formu.

Predlog standarda JUS L.G1.020 sadrži sledeća poglavlja:

– definicije,

– razvrstavanje instrumenata,

- dozvoljene unutrašnje greške i referentni uslovi za instrumente,

- dozvoljene unutrašnje greške za pribor,

- dozvoljene varijacije za instrumente,

-– dozvoljene varijacije za pribor,

– ostali električni i mehanički zahtevi za instrumente i pribor,

– zahtevi o konstrukciji,

-– označavanje i simboli za instrumente i pri bo?

– ispitivanja,

-– dopunska objašnjenja.

U odnosu na publikaciju IEC br. 51 prilikom izrade predloga standarda JUS L.G1.020 (drugo izdanje), unete su neophodne izmene redakcijske prirođe (radi uskladjenja sa zahtevima standarđa JUS A.AO0.003 -– "Izrada star darda. Smernice za uobličavanje i rediqgovanje standarda") i manje izmene teksta na onim mestima gde originalni (engleski i francuski) tekst nije bilo moguće doslovno pre= vesti, zbog razlika u načinu izražavanja u srpskohrvatskom jeziku i ovim jezicima. Ne= ke definicije su takodje izmenjene u odnosu na originalni tekst, iz sličnih razloga, da bi se olakšalo bolje razumevanje teksta standarđa, često opterećenog dugim i složenim rečenicama.

Jedna od bitnih izmena u odnosu na publika-– ciju br. 51 IEC je učinjena u ođredbama za ispitivanje mernih instrumenata, koje su u toj publikaciji date u Dodatku, kao preporuke za ispitivanje. S obzirom da je standard JUS L.G1.020 sa obaveznom primeno, odredbe o ispitivanjima instrumenata su uvršćene u predlog stanđarda kao obavezna ispitivanja, kao što je bio slučaj i u prvom izdanju standarda JUS L.G1.020.

U odnosu na prvo izdanje standarda JUS L.G1.020 izmena je učinjena izostavljanjem ispitivanja dielektričke čvrstoće (tipska

i komadna ispitivanja, jer će ovo ispitivanje biti obuhvaćeno u standardu JUS L.C1.025 -– "Električni pokazni i upisni merni instrumenti i njihov pribor. Odredbe o bezbednosti", za koji se predvidja da će biti objavljen neposredno posle standardđa

JUS L.G1l1.025%

osnovne razlike između odredbi 1 i II. izdanja standarda JUS L.G1.020

Nova saznanja i usavršavanja tehnologije izrade omogućuju izradu instrumenata koji bolje zadovoljavaju potrebe korisnika. Da bi se dobio odredjeni redosled u zadovoljenju i tumačenju osobina instrumenata, oni se izradjuju u saglasnosti sa odredbama odgovarajućih standarda. Stoga i standarđi treba da prate razvoj instrumenata, da ne bi postali kočnica napretl:u, i potrebno je da se usavršavaju, u skladu sa usavršava-– njem instrumenata. Upravo na taj način i dolazi do odredjenih razlika u raznim izdanjima pojedinih standarda. S druge strane, novim izdanjima standarda sa obaveznom primenom proizvodjači instrumenata se obavezuJu da usaglase svoje instrumente sa novijim zahtevima, tj. moraju da otklone eventualno kašnjenje u razvoju instrumenata.

Postavlja se pitanje zbog čega je potrebno ukazivati na razlike medju starijim i noviJim izdanjima nekog stanđarda. Zar nije jednostavnije odbaciti staro izdanje standarda a prihvatiti novo, bez obzira na razlike.

321