JUS standardizacija

Ovakav stav u opštem slučaju može da primeni proizvodjač instrumenata, mada je za proizvodjača korisno da uoči razlike, da

bi lakše uskladđdio konstrukciju svojih instrumenata sa zahtevima novog standarda. Ispitivač instrumenta, medjutim, ne može da odbaci staro izdanje standarda, jer prema njegovim odredbama treba i dalje da ispituje sve instrumente izradjene prema odredbama starijeg izdanja. Ako se uoče razlike izmedju starog i novog izdanja standarda, tada se i ispitivanja mogu lakše obaviti, s obzirom na zahteve O pripremi instrumenata, obezbedjenju uslova ispitivanja i sl.

U Jugoslaviji se danas nalazi u upotrebi veliki broj instrumenata, izradjenih prema odredbama standarda JUS L.G1.020 iz 1962. go=dine i takvi instrumenti će i dalje biti ispitivani prema odredbama tog standarda. Ubuduće, posle usvajanja novog izdanja standarda JUS L.G1.020, svi instrumenti proizvedeni u zemlji biće ispitivani prema odredbama tog izdanja, tj. njihova konstruk=cija će morati da se uskladi sa odredbama drugog izdanja.

Da bi se korisnicima mernih instrumenata ukazalo na neke osnovne razlike izmedju odredaba I i II izdanja standarda JUS L.G1.020, u daljem tekstu su naveđene neke znatnije izmene.

a) Definicije

U predlogu drugog izdanja standarda JUS L.G1.020 nalaze se izvesni đopunski pojmovi u odnosu na prvo izdanje ovog standarda. Ovi pojmovi (npr. "dogovorna vrednost") koji su definisani u t. 2 (Definicije) omogućuju bolje razumevanje osobina mernih instrumenata.

Pomenuti termin "dogovorna vrednost" treba da odgovara terminu "Maksimalna vrednost mernog opsega" iz prvog izdanja JUS L.G1.020, ali svakako sa jasnijim tumačenjem. Naime, greške i varijacije instrumenata prema odredbama I izdanja izražene su u procentima maksimalne vređnosti mernog opsega, dok se prema odredbama IT izdanja izražavaju u procentima dogovorne vrednosti. Na taj način je izbegnuto (što se ranije dešavalo) poistovećivanje pojmova "maksimalna vrednost mernog opsega" i "aornja granica mernoc opsega", a omogućuje se, jasnijim tumačenjem pojma "dogovorne vrednosti", lakše definisanje grešaka za pojedine vrste instrumenata.

b) Odredjivanje varijacija

Postoji izvesna razlika u označavanju i odredjivanju varijacija u odredbama TI i II izdanja standarda JUS L.G1.020. Osobito je izražena razlika pri označavanju i ođredjivanju varijacija kada je dat referentni Opseg. Naime, kada su prema TI izdanju referentni opseg i nazivni opsec označeni kao:

322

210/0...1.0 2150 1.0. 310

- referentni opseg je 20 do 259%C S

-– nazivni opseg upotrebe je 20 do 30C, a varijacija se odredjuje samo izmedju 30 ji 25 -G..

Prema odredbama II izdanja za istu oznaku važi sledeće:

- referentni opseg je 20 do 25Ć ;

- nazivni opseg upotrebe je20- t Oc do 300C, a varijacija se ođredđjuje Pizmedju 20 – t„ C i 207C, kao i izmedju 30 i 25%.

Ovde je t_ = utvrdjeno prekoračenje jedne od granicB referentnog opsega. Prema odđređ= bama II izdanja JUS L.G1.020, granice re= ferentnog opsega moraju biti uže od grani= ca nazivnog opsega upotrebe i to za utvr= djenu vrednost (t_), ako nije drukčije označeno. U slučaju” kađa proizvodjač instrumenata smatra da njegov instrument ne može da zadovolji ovakav zahtev, potrebno je to označiti na instrumentu. Označavanje se sas= toji u ponavljanju oznake za onu granicu referentnog opsega od koje se ne dozvoljavaju varijacije. Na primer, oznaka

20 ... 20 ... 25 ... 30%

tumači se prema odredbama drugog izdanja standarda JUS L.G1.020 na sledeći način:

5 ZS > NA O

- referentni opseg je izmedju 20 i 25 C, nazivni opseg upotrebe je izmedju 20 i 30%, .a varijacija se dozvoljava samo izmedju 30 i 25 C. Ovako jasnije prikazana oznaka u stvari odgovara oznaci

ŽIRO a aac „308

Cc tumačenoj u smislu prvog izdanja JUS L.G1.020.

Na sličan način se može prikazati i tumačiti oznaka i za druge uticajne veličine, odnosno za druge vrednosti granica referen= tnog opsega i nazivnog opsega upotrebe, prema priloženoj tabeli.

Osim navedenih razlika u tumačenju oznaka i odredjivanju varijacija, treba pomenuti da je u II izdanju JUS L.G1.020 uveđeno odredjivanje varijacija drugih prisutnih uticajnih veličina, koje nisu bile navedene u I izdanju, kao i detaljnije odredjivanje njihovih varijacija. Na primer, uvedeno je odredjivanje varijacije usled spoljašnjeg električnoa polja, usleđ sopstvenog zagrevanja, a detaljnije je obradjen uticaj spoljašnjea magnetnog polja (s obzirom na frekvencijsko područje), pojedinačni i istovremeni uticaj struje, napona i faktora snage vatmetra i varmetra i sl. (Tabela:

c) Referentni uslovi

Razlike u definisanju referentnih uslova iz TI i II izdanja JUS L.G1.020 ovde će sa-