JUS standardizacija

Pre svega, ima slučajeva da pojedini uvoznici upućuju zahteve za odstupanje od jugoslovenskih standarda, odnosno normi kvaliteta Saveznom zavodu za standardizaciju, mada iz odredbe čl. 38. st. 1. Zakona o standardđdizaciji jasno proizilazi da zahtev treba uputiti Saveznom sekretarijatu za tržište i opšte privredne poslove. Ovaj Sekretarijat će zatražiti i pribaviti mišljenje Saveznog zavoda za standardizaciju, a ne uvoznik. Izbegavajući ovaj pogrešan postupak, izbegava se nepotrebno gubljenje vremena, koje često može biti vrlo dragoceno.

Medjutim, neuporedivo teže greške sa neupoređivo težim posledicama i po uvoznika i po društvo u celini, čine se u slučajevima kada se zahtevi za odstupanje od propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta, upućuju onda kada

je roba '·već uvezena.

Iako je i po ovom pitanju Zakon o standarđizaciji dovoljno jasan i odredjen (čl. 38. st. 1), tj. mađa je mogućnost odstupanja izričito uslovljena prethodnim pribavljanjem odobrenja, što praktično znači da se ne bi moglo ni govoriti o uvozu odredjenog proizvoda koji u svojim karakteristikama odstupa od jugoslovenskih propisa, a kamo li o zaključenju konkretnog ugovora O uvozu takvog proizvoda, pre dobijenog odobrenja, ipak se - ne retko -– postupa suprotno.

Savezni tržišni inspektorat, koji u smislu ođredbe čl. 85. st. 1. Zakona o standđardizaciji, vrši nadzor nad primenjivanjem propisa donesenih na osnovu Ovog zakona, u svom izveštaju o rađu u 1977. godini, pored ostalog, osvrće se i na uvoz robe nižeg kvaliteta od kvaliteta propisanog u jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta.

Tako se u pomenutom izveštaju konstatuje da je 53% uvoza stočne hrane bilo nižeg

kvaliteta od propisanog. U vezi sa tim se (strana 19. izveštaja) doslovno kaže sledeće: "Sa uvozom stočne hrane nižeg kvaliteta inspektori su imali dosta problema, jer su uvoznici dozvole za uvoz stočne hrane nižeg kvaliteta tražili nakon što su inspektori utvrdili da ne odgovara propisa-

nom kvalitetu, a ne pre zaključenja ugovora o kupovini" (podvukao: M.B.)

Slučaj uvoza stočne hrane uzet je samo kao primer postupanja suprotno odredbama čl.38. st. 1. Zakona o stanđardizaciji, dok se u pomenutom izveštaju Saveznog tržišnog inspektorata govori i o sličnoj situaciji kada se radi o nizu drugih proizvoda, kao i o negativnim posledicama kršenja navedene zakonske odredbe.

Dobijanjem odobrenja za odstupanje od propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta, još uvek nije okon=čan postupak propisan Zakonom o standardizaciji. Naime, sama činjenica da je zahtevano odobrenje i pribavljeno od strane nadležnog organa, nije dovoljna da se proizvod na koji se to odobrenje odnosi, stavi u promet. Zakon o standardizaciji je u čl. 39. st. 1. propisao da se takvi proizvodi mogu stavljati u promet na jugoslovenskom tržištu samo pod uslovom da su OZnačeni i snabdeveni saopštenjem o tome od kog propisa odstupaju, u čemu je i koliko Je to odstupanje. Ako se ova zakonska odredba ne bi poštovala, jasno je da bi to značilo obmanu potrošača, jer bi oni normalno bili u uverenju da taj proizvod po svojim karakteristikama, odgovara propDisanim karakteristikama.

Ovde je potrebno napomenuti i to da se navedena zakonska odredba odnosi, kako na proizvode proizvedene u našoj zemlji, tako i na uvezene proizvode.