JUS standardizacija

– da odstupanje nije protivno drugim propisima; – da odstupanje nije protivno interesima narodne odbrane, i

– da su ispunjeni i drugi zahtevi utvrdjeni Zakonom o standardizaciji.

Ako navedeni uslovi nisu ispunjeni, mogućnost odstupanja od propisa o jugosloven=skim standardima i normama kvaliteta je isključena.

Odobrenje za odstupanje od propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta - kada je reč o proizvodnji poJedinih proizvoda i pri izvodjenju radova - daje Savezni zavod za standarđizaciJu, na zahtev proizvodjača, izvodjača ili naručioca radova. Kada su, medjutim, u pitanju proizvodi, objekti, postrojenja

i uredjaji od posebnog značaja za narodnu odbranu, Savezni zavod za standardizaciju daje odobrenje za odstupanje po prethodno pribavljenom mišljenju Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.

Da bi se dobilo odobrenje za odstupanje od propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normi kvaliteta - pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi iz ČčLl. 35. st.2 Zakona o standardizaciji - moraju da postoje posebni opravđani tehnički ili ekonomski razlozi. Naime, ako takvih razlo=ga nema, Jasno je da bi zahtev za odstupanje bio nelogičan i deplasiran. To praktično, znači da podnosilac zahteva mora dokumentovano dokazati da za odstupanje ima opravdan tehnički ili ekonomski razlog. Pojedine organizacije udruženog rade - u ovom pogledu - greše na taj način što u zahtevu za odstupanje, ili ne navode razloge, ili ti razlozi misu precizi= rani i dokumentovani. Naravno, tada dolazi do zahteva da se razlozi za odstupanje navedu, preciziraju i dokumentuju, dolazi, znači, do nepotrebne prepiske i do nepotrebnog gubljenja vremena.

U čl. 36. st. 3. Zakona o standardđizaciji je propisano da se odobrenje za ođstupanje od propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normi kvaliteta može dati (razume se, pod pretpostavkom da su ispunjeni svi zakonski uslovi), samo za odredjenu količinu proizvoda, za odredjeni proizvod, za odredjeni period proizvodnje, odnosno za radove na odredjenom objektu, postrojenju, uredjaju ili opremi. Mada je ova zakonska odredba i dovoljno jasna i dovoljno logična, činjenica je

da pojedine organizacije udruženog rađa nisu u svojim zahtevima dovoljno precizne, pa opet dolazi do nepotrebne prepiske i gubljenja vremena.

Medjutim, pojeđine organizacije udruženog rađa čine, ne samo ozbiljne greške

kršeći odredbe Zakona o standardizaciji, već i rizikuju da pretrpe ozbiljne ekonomske štete, proizvođeći pojedine pro-

342

izvode ili izvođeći pojeđine radove, koji odstupaju od propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta bez prethodnog odobrenja za ta odstupanja. Mada je i po ovom pitanju Zakon o stanđarđizaciji dovoljno jasan i precizan (čl. 36. st. 1), tj. mađa je eventualno odstupanje od propisa o jugoslovenskim standarđima, odnosno normama kvaliteta, uslovljeno prethodno pribavljenim odobrenjem, u praksi se, ponekad, svesno ili nesvesno, postupa suprotno: zahtev za odobrenje za odstupanje postavlja se za već proizveden proizvod, odnosno količinu proizvođa ili kađa je izvodjenje radova već veoma poodmaklo. Zakon o standardizaciji, medjutim, ne predvidja mogućnost retroaktivnog davanja odobrenja za odstupanje, a i kada bi to i bilo dopušteno, postavlja se pitanje: šta će biti sa proizvedenim proizvođima (često u značajnim količinama) ili sa izvedenim radovima (često već u velikom obimu i na značajnim objektima), ako ođobrenje za odstupanje nije moguće dati, ne samo zbog bog toga što retroaktivno ođobrenje nije zakonski dopustivo, već što ođobrenje ne bi ni moglo biti dato u pojedinim slučaJevima zbog neispunjenja zakonskih uslova za odstupanje? Posleđice su, bez ikakve sumnje, nedvosmislene i jasne: sankcije zbog prekršaja zakona i ekonomska šteta, često vrlo velika.

Pri proizvodnji proizvođa namenjenih izvozu i pri pružanju usluga u proizvodnji ili izvodjenju rađova za stranog naručioca, može se odstupiti ođ propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta - pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi iz čl. 35. st. 2. Zakona

o standardizaciji - uz uslov da su karakteristike kvaliteta proizvođa, usluga ili radova utvrdjene ugovorom sa stranim naručiocem. Ovde je potrebno podvući dve osnovne stvari, i to:

1. utvrdjivanje da li su ispunjeni uslovi iz čl. 35. st. 2. Zakona o standardizaciji, pa, prema tome, i odgovornost za pravilno utvrdjivanje - leži na izvozniku; i

2. karakteristike kvaliteta proizvođa, usluga ili radova, moraju biti utvrdjene u ugovoru sa stranim naručiocem.

Kada je reč o ođstupanju ođ propisa o jugoslovenskim standardima, odnosno normama kvaliteta pri uvozu proizvođa, podsećamo da je o tome đetaljno pisano u biltenu "Standardizacija" br. 1-2 iz 1978. gođine (članak: "Primena člana 38. i 83. Zakona

o standardizaciji" autora Nikole Mrvoša, samostalnog savetnika Saveznog sekretariJata za tržište i opšte privredne poslove), pa nema potrebe za ponavljanjem iste materije. Smatramo, medjutim, da je neophodno ukazati u čemu organizacije udruženog rada koje se bave uvozom čine osnovne greške.