JUS standardizacija

pleksne ili delimične, mogu isključivo biti predmet interne standarđizacije. Zbog toga kađa govorimo o standardizaciji u _ udruženom radu ja bih u ovom momentu u Žižu posmatranja stavio internu standardizaciju. Imajući u vidu da je ona deo jednog kompleksnog sistema, rekao bih nešto i o sađašnjim uslovima za njen razvoj, Oodnosno o neophodnosti da ona postane Osnova daljeg razvoja jugoslovenskog sistema standardizacije.

Mi smo prošle godine dobili novi Zakon o standardizaciji oko koga su se tri i po godine lomila koplja na javnoj diskusiji izmedju klasičnih shvatanja standardizacije i jednog modernog za naše uslove aktuelnog poimanja standardizacije. Dobili smo zakonski okvir za kompleksniji i brži razvoj ove discipline. Uostalom to se već oseća. Stručnjacima koji se bave tim poslom je jasno da savremena standardizacija danas predstavlja jedinstven svetski sistem čiji su delovi nacionalne standardđizacije. Nacionalna standardizacija, da bi bila efikasna, mora biti organizaciono ”strojena u skladu sa potrebama društva, na nacionalnom, granskom ili nivou velikih tehničkih sistema, i na internom nivou, vezana direktno za proizvodnju. Mi smo u Zakonu o standardizaciji respektovali sve te probleme i otvorili proces rešavanja niza aktuelnih problema koje od II svetskog rata na ovamo nije niko rešavao, a dalje se po starom nije moglo. Aktuelizirali smo problem interne stanđardizacije

i taj proces se dosta uspešno odvija o čemu ću nešto reći kasnije. No, ne treba zaboraviti da je Zakcn jedno a praksa drugo. Mi Zakonom nismo rešili i ne možemo rešavati sve aktuelne probleme. Naša praksa mora potvrditi ili negirati zakonska rešenja. A tu praksu kreiramo mi svi zajedno. Da bi taj naš Zakon do maksimuma pretočili u praksu, smatram da u pitanjima o kojima raspravljamo moramo locirati ključne tačke, koncentrisati više snaga na njih i vezivati ih za problem produktivnosti kac strateški značajan u ovom momentu. Ako se tako postavimo, verujem da ćemo dobiti podršku na svim nivoima i od svih faktora našeg društva počev od OOUR do federacije. Mislim da ćemo se u tome slučaju manje žaliti na nerazumevanje i tome slično.

Evo šta konkretno mislim kada govorim O ključnim tačkama na koje se treba osloniti. Kod nas se tačno zna ko su nosioci privrednog razvoja naše zemlje. Ako hoćemo da standardizacija da svoj zapažen doprinos tome razvoju, a to može i mora, mi se upravo moramo osloniti na njih. U proizvodnji to su velike združene organizacije kao što su na primer "Iskra", "Rade Končar", "Energoinvest", železare, motorne industrije, krupni objekti metalopreradjivačke, hemijske i još nekih industrija. Kao značajni korisnici odnosno krupni potrošači to su veliki tehnički siste-

386

mi, železnice, PTT, elektroprivređa, JNA, udružena brodđogradnja, radio i TV sistem i slično. Dobro organizovana stanđardizacija kod krupnih potrošača za koje proizvode hiljade naših velikih i manjih proizvodjača, mora biti okrenuta licem ka kvalitetu proizvođa koje kupuje. Krupni proizvodjači koji okupljaju na hiljade srednjih i manjih kooperanata moraju biti okrenuti licem ka visokoj produktivnosti i kvalitetu proizvođa. Na tome planu SZS, PKJ, republičke i pokrajinske privredne komore moraju pomoći da se na tim ključnim tačkama dobro organizujemo i okrenemo licem strateškim pitanjima ove faze našeg razvoja, a to su produktivnost i kvalitet proizvoda. Pokrivajući ključne tačke mi sigurno obezbedjujemo direktan ili indirektan prodor standardizacije do najsitnijih pa čak i po tehnologiji zaostalih radnih organizacija. Pri tome se ne treba plašiti da povećavamo administraciju jer su OVO poslovi koji predstavljaju uvertiru i finale proizvodnog rada i kao takvi su njegov integralni deo.

Mi sada imamo dosta primera i kod nas gde su ovi problemi veoma dobro sagledani. To su u glavnom složene OUR. Radi ilustracije navešću nekoliko primera. SOUR "Iskra" zapošljava 80 radnika na poslovima interne standardizacije, još 120 radnika - saradnika na donošenju internih standarda, a preko 30 radnika je uključeno u komisije SZS. Zatim SOUR "Energoinvest" angažuJe 91 radnika na poslovima standardizaciJe a još 65 radnika učestvuje u radđu komisija za donošenje internih standarda. SOUR "Rade Končar" ima 70 radnika zaposlenih na poslovima standardizacije a oko 150 inženjera rađi u komisijama SZS i JEK-a. Ei - Niš zapošljava 44 radnika na poslovima interne standardizacije. Standardizacija im je najbrojnija služba na nivou SOUR-a. Plus toga iz Ei 91 radnik učestvuje u komisijama SZS i JEK-a. Hemijski kombinat "Hromos" je pre par godina imao svega 1 standđardizera. Danas je na tim poslovima angažovano u pretežnoj meri 38 radnika od kojih su 24 opunomoćeni delegati u komisijama SZS. OvO su samo neki primeri iz OUR da bi smo stekli kakvu-takvu predstavu O procesu koji je u toku. Slobodno mogu dđa kažem da već danas na desetine hiljada najkvalitetnijih fakultetski obrazovanih stručnjaka profesionalno obavlja poslove standardđizera u OUR. Mislim da je to snaga na koju se mora računati i koja je u stanju da sprovede u život ono što se dogovorimo.

Umesto zaključka bio bih slobodan da izvedem jednu konstataciju. Mi danas imamo brojne kadrove, sposobne da našu standardizaciju uspešno vode dalje. Ti kadrovi su spremni i sposobni da se prihvate rešavanja aktuelnih problema sa kojimase naša zemlja suočava. Ako je racionalno korišćenje savremene tehnologije uslov za poveća-