JUS standardizacija
nje produktivnosti a time i ukupnog bogatstva našeg društva, onda dileme nema. U ovom času naša pažnja i naši napori moraju biti usmereni ka tome cilju. Postojeće snage moramo prvenstveno koncentrisati na ključne tačke razvoja naše privrede, organizovati se i bez mnogo priče nastaviti započeti posao. Očekujem da će veliki tehnički sistemi i drugi krupni korisnici Oopreme i drugih materijalnih dobara, svesni svoje pozicije i velikih mogućnosti da utiču na celokupan naš razvoj, pokazati puno razumevanje za naše napore, nađam se više nego do sada. Što se tiče krupnih pro-
izvodjača, tu, ako se izuzmu pojeđini slučajevi, u glavnom nailazimo na razumevanje i podršku. Verujem da će se naučno=nastavne ustanove pridružiti našim naporima bilo direktnim angažovanjem u pomoći OUR ili u većoj meri upoznavanjem mlađih tehničkih kadrova sa ovim problemima, spremajući ih da se po stupanju u radni odnos lakše uključe u ovaj posao. Verujem da će privredne komore kao asocijacije udruženog rađa podržati ova naša nastojanja kao što su to do sada činile republičke privredne komore Slovenije, Hrvatske i Makedonije.
prikaz III jugoslovenskog savetovanja „,standardizacija 78”
Đuka Lisica, dipl. ing.
Uvod
U novoizgradjenom kongresnom centru "Sava", koji je svojom lepotom i opremljenošću omogućavao izvanredne uslove za rad, održano je 12. i 13. oktobra III jugoslovensko savetovanje o stanđardizaciji "Standđardđizacija !78", sa temom: "Udruženi rad i standardizacija". Prvo savetovanje o standardizaciji, ovakvog karaktera, održano je pre četiri godine u Portorožu, kao pokušaj da se delatnost standardizacije, dotle gotovo anonimna, približi jugoslovenskoj javnosti. Tada je odlučeno, pošto je odziv učesnika bio iznad očekivanja i pošto su to sami učesnici izrazili, da se svake druge gođine, uvek u drugoj od naših republika, odnosno pokrajini, odđrži jugoslovensko savetovanje o standardizaciji, na kojem će se sagledati predjeni period i bpostaviti zadaci za naredni.
Drugo savetovanje održano u Opatiji, a još više ovo tek održano u Beogradu potvrdjuje da ovu praksu treba i dalje zadržati i razvijati. Interesovanje za ova savetovanja sve više raste, ne samo kod stručnjaka koji neposredno učestvuju u radu na poslovi-
ma standardizacije, nego i ostalih stručnjaka iz privređe. Podatak da je na III savetovanju učestvovalo preko 600 stručnjaka o tome najbolje govori.
Imajući u vidu da se u periodu izmedju ovih savetovanja održavaju seminari, kursevi, predavanja, pa i druge vrste savetovanja o standđdardđdizaciji, potrebno je jasno sagledati karakter savetovanja kao što je tek održano savetovanje "Standardizacija !78", da bi se izbegla ponavljanja i nepotrebno rasipale snage. Naime, treba uočiti da su ova savetovanja opštejugoslovenskog karaktera, bez obzira ko je organizator kojeg savetovanja. Osim toga, na ovim savetovanjima se razmatraju pitanja, koja pored svoje aktuelnosti, imaju i karakter dugoročnih, sistemskih pitanja. Na prvom savetovanju, na primer, tema savetovanja je bila posvećena sagleđavanju uloge standardizacije u razvoju jugoslovenske privrede. Na drugom savetovanju tema se odnosila na ulogu standardizacije u medjunarodnoj saradnji, a na ovom poslednjem na funkciju standardđizacije u udruženom radu.
387