JUS standardizacija
šteno, upotrebljavaju krupne reči kao da je produktivnost neka autonomna društveno=ekonomska kategorija koja na neki čaroban način može preobraziti ovo naše društvo. To su zablude kojih se ovo naše socijalističko društvo mora osloboditi. Upravo o tome bih hteo reći nekoliko reči u okviru tematike ovog savetovanja.
Počeću sa pitanjem - koji je udeo standardizacije u udruženom radu u nastojanjima da se poveća prođuktivnost kao prvorazredni problem našeg vremena. Pokušaću da u granicama ograničenog prostora ukažem na neke osnovne mogućnosti koje su proverene u praksi. Najpre se mora definisati polazna pozicija a to je da visoka produktivnost rada nije nikakva autonomna društvenoekonomska kategorija nego rezultat ili posledica moderne tehnologije, dobro obučene radne snage, analitički postavljene organizacije rađa i preciznog unapredjenja do detalja izrežiranog procesa proizvodnje. Koja Je uloga tu standardizacije i gđe je njeno mesto, odnosno kako ona može tome dati svoj doprinos?
Pre svega nekoliko napomena. Vodeći deo naše privrede ima modernu tehnologiju čije su mogućnosti velike. Drugo, ista naša radna snaga kada se zaposli u proizvodnji razvijenih zapadnih zemalja brzo se uklapa i ne zaostaje po efektima za tamnošnjom radnom snagom. Dva ključna pitanja su u osnovi van spora. Ostaje nam pojednostavljeno rečeno, problem organizacije i Uuvodjenja tehnološkog procesa. U tome delu
mi moramo tražiti sebe. Na sitnim, vrlo konkretnim detaljima koji se ponavljaju svakodnevno bezbroj puta, standardizacija mora voditi svoju veliku bitku za povećanje produktivnosti. To upravo i jeste zadatak standardizacije da uvodjenjem ređa pomogne u nabavci, zameni i smanjenju zaliha sirovina i poluproizvođa, projektovanju, pripremi proizvodnje, utvrdjivanju standarđa utroška i gubitaka svih vrsta energije, definisanju kvalitativnih i funkcionalnih karakteristika proizvoda, kao i da definiše metođe i postupke za utvrdjivanje kvaliteta u toku procesa rada itd. do plasmana robe na tržište. Dobro organizovana standardizacija mora da omogući praćenje proizvodnje na svakoj tački tehnološkog procesa i đa cDezbeđi elemente za uporedjenje date operacije ili odredjene kvalitativne, odnosno funkcionalne karakteristike proizvoda sa stanđardom. Na taj način ona postaje instrument za uvodjenje reda u proizvodnju i discipline u obavljanju konkretnih radnih operacija na radnom mestu. To znači, unapred definisanim postupcima omogućiti blagovremeno uočavanje slabih tačaka i uskih grla u proizvodnom lancu, identifikovanje uzroka zastoja, nosilaca anarhije i javašluka, podobnosti konkretnog radnika za odredjenu radnu operaciju, i isto tako znači da se nervoza, žurba, galama i drugi naši specijaliteti zamene mirnim i ravno-
mernim tokom savremeno organizovanog procesa rađa. To su te naizgled male stvari bez kojih se ne može dobiti ni jedna bitka. Tu odsudnu bitku bez kraja mora da vodi interna stanđardđizacija u OUR. Bez te bitke nema povećanja prođuktivnosti rađa u savremenim uslovima proizvodnje sa komplikovanom Opremom koja osim programirane preciznosti ne poznaje nikakva druga pravila ponašanja. Dozvolite mi da upravo zbog ovoga što sam rekao, pokušam iznete misli dovesti do kraja analizom dosađašnjeg razvoja u oblasti standardizacije kođ nas. Sasvim logično mi smo pre triđeset godina organizovali, sporije ili brže razvijali jugoslovensku standardizaciju na nivou feđeracije ili kako Je uobičajeno da se kaže na nacionalnom nivou. Ne ulazeći u ocenu tempa razvoja i slične probleme, mi smo rešavali ona aktuelna pitanja koja su proizvodnja ili tržište nametali. Prateći kretanja u svetu koristili smo iskustva razvijenijih, oponašali uzore i sl. No, to sada nije tema dana. O tome smo ranije u prigodnim prilikama rekli šta je trebalo reći. Vratimo se našoj tematici. Nacionalna standarđizacija je rešavala one probleme koji su, pojeđinačno posmatrani, bili od interesa za celu zemlju. U eri hroničnog deficita robe široke potrošnje standardima smo štitili potrošača od devijacija koje se u takvim prilikama javljaju i doprinosili očuvanju nivoa kvaliteta nacionalne proizvodnje, optimalnog za te uslove. Isti Je slučaj bio i sa zaštitom industrijskih potrošača i nivoa kvaliteta reprođukcionih materijala. O problemima jedinstva tržišta, o jedinstvenom mernom sistemu i sl. pitanjima kao što su zaštita i bezbednost života i zdravlja ljudi i sl. na ovom mestu ne bih govorio. Te aspekte standardizacije ostavimo za drugu priliku. Zadaci, razvoj i problemi nacicralne standardizacije bili su uslovljeni stanjem i zadacima kojima se u to vreme borila naša privreda i cela zemlja. Istir.i za volju nraša standardizacija ni u tim uslovima nije izgubila svoju osnovnu fiisncmij odnosno nije se pretvorila u Os: činovnički apa-– rat. Njena baza =u3 i u tim uslovima bili kadrovi iz privrede, istina prvenstveno iz industrije. No i bored toga što su u izradi tih standarda do danas zastupljeni proizvodjači i potrošaći, što te nacionalne standarde u praksi oni koriste i primenjuju, ti i takvi stanđarđi ne mogu biti baza za povećanje produktivnosti rađa iako u izvesnoj meri te elemente sadrže. Da se ne bi pogrešno razumelo, produktivnost jeste nacionalni problem ali samo kao politika koja inicira odredjene mere. Dalje od toga problemi produktivnosti postaju konkretni i različiti od proizvoda do proizvoda, od linije do linije, od fabrike do fabrike i sl. Sve se prenosi u konkretne uslove koji ne mogu biti u domenu nacionalnih standarda. Ti problemi koji su vezani za konkretni tehnološki proces, izmene tehnologije koje su vrlo česte, bilo da su kom-