JUS standardizacija

prilaz rešavanju problema zaštite čovekove životne i radne sredine od buke, vibracija i udara sa gledišta

standardizacije

Mr Franja Čoha

Uvod

Narušavanje čovekove životne sredine i čitave biosfere postaje sve ozbiljniji i a akutniji problem čovečanstva, tako da ni SFRJ, kao specifično regionalno područje, nije poštedjena od stalnog narušavanja prirođnih ekosistema. Faza brzog industrijskog, teh= nološkog i društvenog razvoja, osim pozitivnih rezultata, neminovno dovodi do degradacije životne sredine u širokim srazmerama. Stoga se pred SFRJ, kao i predđ sve druge zemlje, postavlja opšti problem organizovanja, racionalnog korišćenja i očuva-– nja čovekove sredine, što nesumljivo postavlja krupne zadatke pred naše društvo u celini.

Iz tog razloga, u poslednje vreme, došlo je do pokušaja aktiviranja i organizovanja rada na celom kompleksu problema zaštite čoveka i njegove životne i radne sredine, sa manje ili više uspeha.

Ali i pored svega, nedostajao je sistematski organizovan pristup proučavanju čovekove sredine, odnosno programska orijentacija koja bi usmerila rad ka davanju osnove za rešavanje brojnih aktuelnih i dugoročnih problema, iako veliki broj institucija radi na ovim problemima, parcijalno ili delimično organizovano. Zato je celokupnost ove problematike dosta složena, a njeno rešavanje krajnje urgentno, Što nameće potrebu odgovarajućih inicijativa i tretmana najširih razmera.

Što se tiče medjunarodne saradnje na polju bezbednosti, zaštite i unapredjenja životne i radne sredine, ona proizilazi uglavnom iz specifičnih ideoloških i društvenoekonomskih regionalnih pristupa.

Dok je SEV u realizaciji svoga koncepta isključivo orijentisan na rešavanje pitanja zaštite čovekove sredine u zemljama članicama, zapadne zemlje imaju pretenzija da u skladu sa svojim đugoročnim interesima nameću sopstvena ekonomsko-tehnološka rešenja.

414

Što se tiče Jugoslavije, nesvrstane zemlje u razvoju, postoje mogućnosti da ona pored svoje aktivnosti na medjunarodnom planu pokrene akciju u cilju iznalaženja odgovora u vezi sa rešavanjem ovih pita= nja u skladu sa autentičnim potrebama zemalja u razvoju.

Potrebna su jasna opredeljenja po ovim pitanjima u našoj zemlji, a sve OVO pret= postavlja razvijanje tešnje medjurepubličke i pokrajinske saradnje, bilo da se radi o nacionalnim interesima, bilo da je u pitanju medjunarodna saradnja.

Doprinos koji se očekuje

Savremeni dinamični procesi urbanizacije, indđustrijalizacije, razvoja saobraćaja i intenzifikacije poljoprivrede, pored neospornih pozitivnih "efekata, izazvali su i izrazito ugrožavanje životne sredine, u kojoj buka, vibracije i udari igraju jednu od najdđominantnijih uloga. Utoliko pre, što ove heželjene'" pojave koje izazivaju različita abolenja, predstavljaju jedan od činilaca u uzročno-posledičnom ekološkom lancu.

Kao prioritetno, nameće se potreba utvrdjivanja stanja, životne sredine i stepena njene narušenosti, istraživanja činilaca koji

dovode do promene stanja i procesa koji se

pod njihovim delovanjem odiadravaju u živoOtnoj sređini. Samim tim, kao integralni deo

ili preduslov za sve OVO, nameću se i mere

koje omogućavaju njeno racionalno korišće=

nje.

U okviru prioriteta na zadacima vezanim za buku, vibracije i uđare neophodno je uraditi sledeće:

1. Unaprediti tehničke normative i standarde