JUS standardizacija
2. Izrađiti katastar zagadjivača
3. Organizovati integralni informacioni sistem
4. Utvrđiti ekonomske aspekte zaštite od buke, vibracija i udara
5. Proučiti uticaj buke na zdravlje čoveka
6. Organizovati sistematsko obrazovanje kadrova.
Svi prioriteti od 2 do 6 treba da omoguće da tehnički normativi i standardi prate razvoj društva i da na odredjenom stepenu razvoja budu podvrgnuti reviziji, koja mora biti naučno-stručno opravdana. Ovi normativi moraju da "žive" i ne samo da "štite" životnu i radnu sredinu do tolerantnih granica, već i da je permanentno unapredjuju. Sa druge strane, na ovaj način se zahteva pokoravanje svakog pojedinca i organizacija udruženog rada odredjenim pravilima ponašanja.
U Jugoslaviji nedostaje širok spektar tehničkih normativa i standarda iz oblasti zaštite od buke, i to za: vrste zagadjivača, njihove izvore, tolerancije, metode utvrdjivanja, metode odredjivanja, mesta obavezne kontrole, minimalne uslove za kvalifikovano vršenje kontrole i dr.
Realizacija programa donošenja regulative, treba da stvori osnovu da radni ljudi i gradjani, radne zajednice, organi samoup=ravljanja i ostali društveni organi, a
pre svega neposredni proizvodjači i aktivni učesnici, svojim stavom što više doprinesu da se procesom proizvodnje, koriščenjem proizvoda i sredstava ne ugrožava životna sredina. I ne samo to, već i da
se ovi ozbiljni problemi efikasnije rešavaju. U nastavku materijala, dat je u izvesnom smislu odnos snaga na rešavanju ove problematike kroz stanđarde pojedinih organizacija i zemalja, koje su manje-više počele aktivno da rade na "pratećem fenomenu" kao rezultatu sve veće urbanizacije, industrijalizacije itd. Nažalost, i pored alarmantnih pokazatelja, Jugoslavija na ovom polju nije mnogo uradila, mada su u poslednje vreme sve izrazitija nastoja-
nja da se i ovaj problem svestranije obuhvati. U odnosu na brz razvoj uopšte, evidentan Je nedostatak tehničkih normativa, standarda, propisa i drugih akata koji mogu
u Jugoslaviji u realnim granicama da regulišu odnose izmedju industrijskog rasta i posledica koje on izaziva.
To se takodje vidi iz činjenica da je do sada izdat vrlo mali broj jugoslovenskih standđarđa (JUS) koji regulišu neka od o-
vih pitanja: oni se nedovoljno brzo dono=se, zainteresovanost privrede nije adek-
vatna u smislu rešavanja problema na ovaj način, javan rad nije pravilno shvaćen i
prihvaćen itd.
Trenuto postoje sledeći standardi i predlozi standarda iz ove oblasti:
M.NO.401 - Drumska vozila; merenje unutrašnje buke
N.H4.010 – Fizičke i subjektivne veličine zvuka i buke
N.H4.011 -– Standardne frekvencije za akus= tična merenja
U.J6.029 -– Standardizirani izvor udarnog zvuka
U.J6.031 -– Merenje nivoa zvuka
U.J6.037 -– Laboratorija za akustička me= renja
U.J6.041 -– Laboratorijska merenja izolacije od vazdušnog zvuka gradjevinskih elemenata
U.J6.043 -– Terenska merenja izolacije od vazdušnog zvuka izmedju prostorija U.J6.045 - Terenska merenja izolacije od
vazdušnog zvuka fasadnih elemenata i fasada
U.J6.047 -– Laboratorijska merenja izolacije od udarnog zvuka medjuspratnih konstrukcija
U.J6.049 – Terenska merenja izolacije od udarnog zvuka medjuspratnih konstrukcija U.J6.051 -– Laboratorijska merenja smanjenja prenosa udarnog zvuka medjuspratnih konstrukcija
N.A0.600 -– Elektromehanički rečnik. Elektroakustika. Opšti pojmovi, nivoi, prostiranje i oscilacije
N.A0.601 -– Parametri pretvarača, mikrofoni, zvučnici, slušalice
N.A0.602 -– Fiziološka, muzička, arhitektonska i gradjevinska akustika. Provodni zvuk
N.A0.604 - Smanjenje i reprodukcija zvuka
Jedan broj standarda iz ove oblasti nalazi se u fazi izrađe, javne diskusije odnosno pred usvajanjem. Bez obzira na sve izneto stoji činjenica da je standarđa vrlo malo
u Odnosu na sve veće potrebe u toj oblas(COL 415