JUS standardizacija

lasti standardizacije nego za ceo ostali posleratni period. Ta pitanja, međju koja spađaju: potrebe i mogućnosti uključivanja naše zemlje u medjunarodne. sisteme atestiranja, politika ovlašćivanja organizacija za atestiranje u Jugoslaviji, tipizacija transportnih sredstava, donošenje standarda o zaštiti života i zdravlja u radnoj sređini, stvaranje informacionog sistema

o stanđarđizaciji, saradnja sa zemljama u razvoju po pitanjima stanđarđizacije itd., u suštini su inicirana odđ udruženog rada. Savezni zavod za standardizaciju kao Organizacija u okviru savezne uprave preko koje dolaze pređlozi Izvršnom veću, pred-

stavlja u stvari instituciju za praktično dogovaranje organizacija udruženog rađa.

Ja verujem da je ovo tek početak i da će Izvršno veće u buduće rešavati sve više ovakvih pitanja, baš zato što su ona od= raz direktnih potreba udruženog rada za efikasnijim poslovanjem. I brojnost današnjeg skupa potvrdjuje opravdanost ovakvog zaključka i opravdanost očekivanja da će mnoogi zaključci koje ovde donesete zahtevati odgovarajuće angažovanje Saveznog izvršnog veća,

Želim vam uspeh u rađu.

II == Zoe =: —–c=ZOC—o—ı–——–:–1.—————

uvodno izlaganje na II jugoslovenskom savetovanju

„standardizacija 78”

Milan Krajnović, Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju

Prije nego što predjem na izlaganje dOZVOlite mi da vas u ime mojih i vaših saradnika iz Saveznog zavoda za standardizaciju srdđačno pozdravim i zaželim vam puno USpeha u radu ovog Savetovanja. Ujedno mi je veoma prijatno što ste se u tako velikom broju okupili na ovom mestu Što predstavlja najbolji indikator interesovanja za Ovu problematiku. To je ujedno i najbolja garancija da će posao,koji smo poslednjih godina intenzivirali i kompleksnije zahvatili, dati željene rezultate.

Tematika ovog našeg po ređu trećeg jugoslovenskog savetovanja - "stanđardizacija i udruženi rad", aktuelna je iz više razloga. Te razloge bi grubo mogli svrstati u tri grupe. To su društveno-politički, ekonomsko-organizacioni i tehničko-tehnološki.

Ni vreme koje mi stoji na raspolaganju, ni mesto na kome se ovde nalazimo, ne dOZVOljavaju mi da se detaljnije upuštam u analizu razloga koji su uslovili izbor tematike koju ćemo naredna dva dana razmatrati. Zbog toga mi dozvolite da ukažem na neke aktuelne probleme posmatrane iz ugla ovako izabrane tematike.

Vama je dobro poznato da ekonomski i tehnički zaostala sređina malo šta zna o standardizaciji kao posebnoj disciplini, da se standarđizacija mogla afirmisati samo u ekonomski i tehnički razvijenom društvu čiji je prođukt i pratilac. Odatle i kod nas u poslednje vreme ova disciplina doživljava pravi bum, što je u stvari ođraz ubrzanog razvoja našeg društva i primene moderne tehnologije u proizvodnji. Poznato je

da nema i ne može biti visoko razvijenog industrijskog društva bez mođerne, racionalne, visoko prođuktivne tehnologije. To je lice međalje. Ali, nema i ne može biti masovne, krupne serijske, visoko prođuktivne proizvodnje, bez prethodno utvrdjenih pravila ponašanja svih i najsitnijih delova tehnološkog procesa, bez prethodno precizno utvrdjenih svojstava i karakteristika proizvoda, sklopova i objekata i metoda za proveru istih. To je, nazovimo ga, naličje međalje. To je ona aktivnost koja je u savremenim uslovima dobila ime standardizacija. Lice i naličje se ne mogu odvojiti jedno od drugog jer su đelovi jedne

te iste celine. To je ono što se često ne shvata pa se o prođuktivnosti govori uop-