JUS standardizacija

malnog broja najboljih sorti, i to po mogućnosti za šira proizvodna područja. Bez toga je nemoguće ostvarivati standardizaciJu ni u dobijanju finalnih proizvođa u prehrambenoj industriji, niti stanđardizaciju u prometu. To znači da standardizacija mora početi već pri samom programiranju primarne proizvodnje.

Medjutim, to je samo prvi pređuslov, koji može dati zadovoljavajuće uspehe jedino ako se bude sistematski staralo da genetske potencije pojedinih sorti dodju do punog izražaja, a one su, na žalost, vrlo podložne manjim ili većim modifikacijama, naročito usled ekoloških specifičnosti pojedinih lokaliteta, nejednakosti fitotehnike, odnosno pomotehnike (djubrenja, obrade zemljišta, navodnjavanja, rezidbe), zaštite od bolesti i štetočina, vremena i načina berbe plodova itd. Znatne razlike u kvalitetu plodova mogu biti izazvane obilnijim navodnjavanjem i jednostranim dđjubrenjem (pretežno prevelikim dozama azota). Tako dobijeni plođovi sadrže više vode na račun suvih materija i ograničenije su trajnosti, tako da se brže i u većoj meri kvare u toku čuvanja. Ali još više na kvalit-t voća mogu nepovoljno delovati nemarni, nestručni, pa i aljkavi postupci od berbe do upotrebe. Na žalost takvi postupci su u nas odđveć česti i proizilaze iz neopravdane žurbe, koja je obično na uštrb kvaliteta posla, što se vrlo nepovoljno odražava na čuvanje i na trajnost plodova. Na kvalitet voća mnogo đeluje i stepen osvetljenosti koji je vrlo varijabilan ne samo u zavisnosti od položaja, već u znatnoj meri i od sistema gajenja, razmaka na kojem se voćke gaje, oblika i proredjenosti, odnosno kompaktnosti krošnje itd.

Očigledno je da treba uporno težiti nekoj Vrsti stanđarđizacije i samih fitotehničkih, odnosno pomotehničkih mera, koje sve moraju da budu pođešavane tako da se dobiJa najbolji moguć kvalitet proizvoda, uslovljen pre svega genetskim potencijama ..

Ovom prilikom treba istaći da su u našoj zemlji ovi bitni pređuslovi ekološkog karaktera za najbolji izražaj genetskih potencija kvaliteta izrazito povoljni. U

tom pogledu mi možemo ostvarivati nadmoćnu konkurentnost na tržištima, ali uz neophodne pređuslove da se prilagodjava tehnika gajenja i zaštite prvenstveno kvalitetu, a zatim — što je isto tako presudno - da se poboljšava postupak odđ berbe do prođaje, uz besprekorno odabiranje ambalaže i najveće predostrožnosti prilikom transporta. U protivnom, naše prednosti kvaliteta proizvoda se brzo u prometu takoreći "istope", izčeznu, što je i dovelo do toga da decenijama učvršćivane pozicije na evropskim tržištima voća u najvećoj meri izgubimo. U tom pogledu je najnepovoljnije delovao nepažljiv postupak pri berbi, pakovanju i transportu, čime su, preko i vrlo neznatnih uboja i mehaničkih

ozleda, proizvođi sadržavali unutrašnje uzroke kvarenja, odnosno snižavanja kva= liteta, koji se nisu mogli otkloniti nikakvim staranjem u docnijem prometu.

Medjutim, nejednakosti kvaliteta mogu dolaziti do izražaja i u proizvođima animalnog porekla, iako ovđe genetski činioci ispoljavaju jači i stalniji uticaj, tako da su prvenstveno time uslovljena svojstva mesa, mleka, jaja. To je opšta biološka zakonitost, koja je vrlo izražena u svim slučajevima kada se domaće životinje gaje u skladu sa njihovim biološkim osobenostima - tj. kada im se pruža mogućnost da nepogrešivo, po svom instiktu biraju hranu, kako po količini, tako i po kvalitetu; da se dovoljno kreću na čistom vazduhu itd. Ali čim se ovi uslovi izmene, kao pri intenzivnom tovu, nastaju promene kvaliteta proizvoda, pretežno nepovoljne, poređ toga što se time povećavaju i proizvodni troškovi. Posleđice su: nepovoljniji odnos proteina i masti; loš sastav masnoća, koje sadrže više zasićenih umesto polinezasićenih masnih kiselina, od kojih su pr=ve činilac opasne arteroskleroze, a druge neophodan uslov za normalan razvoj i funkcije moždanih ćelija i nervnih vlakana (OR:2AV J- ML ev n PO. „PL

Ipak, ni sve ovakve nejednakosti ne bi Opravdale razlike u kvalitetu niza proizvoda od mesa i mleka, pri čemu je naročito nepovoljno što su neki finalni prcizvodi neujednačeni. Ako se ima u vidu da se može raspolagati ujeđnačenom sirovinom, bar kad su u pitanju vrste mesa pojedinih vrsta i rasa domaćih životinja, i da su oprema i tehnologija proizvodnje najpodložniji standardizaciji, teško je shvatiti, a još teže opravđati zašto su tako osetne razlike u kvalitetu na primer mesnog doručka, pa i pašteta. Zašto mesni doručak "Gavrilovića" po kvalitetu znatnije nadmašuje isti taj artikal nekih drugih proizvodjača?

Vreme je da se ovaj problem uzme u razmatranje i nadju prikladna rešenja, kako bi se ostvarila neophodna standardizacija i ovih proizvoda, bez koje teško da možemo računati na one pozicije na stranim tržištima, koje bi odgovarale kvalitetima sirovina, uslovljenim našim povoljnim ekološkim uslovima.

Već je u početku izlaganja istaknut značaj sveobuhvatnosti standardizacije. Bitno je, razume se, i najvažnije da se ona odnosi prvenstveno na same proizvode, kako primarne, sveže, tako i one koji proizilaze iz odgovarajuće prerade. Ali se ne smej u zanemariti ni svi ostali njeni vidovi, a naročito higijenski uslovi proizvodnje, kako u primarnoj delatnosti, tako i u preradi, što najviše doprinosi upotrebnoj vrednosti namirnica. Kad su u pitanju sveže voće i povrće, ovim se osetno deluje i na njihovu trajnost, na stanje u kojem će dospeti do potrošača. No nisu od manjeg

16 : KC KI O O _ ______ A UNA O UNA O M