JUS standardizacija

Anketa je dala sledeće rezultate:

- pravilno identifikovani simboli „.. 33% -– simboii idenfitikovani kao upo-

zorenje na opasnost, bez sazna-

nja o VPES:ki, opasnosit:i lama pig alo oboe. | MMUE - pogrešno shvaćeni simboli .......... 30% - ispitanici nisu mogli đa idđen-

tifikuju simbole, niti da odre-

de njihov karakter ................ 33%

Prema rezultatima ove ankete, svega je jedna trećina potrošača, kojima su namenjene ove informacije, bila u stanju da primi poruku koja je njima upućena! A reč je o vrlo opasnim svojstvima i karakteristikama proizvoda koji su danas svakome dostupni, kao što su razna sredstva za čišćenje u domaćinstvu, sredstva za uništavanje gamadi, boje, lakovi, i slični proizvodi.

Iako je veoma rasprostranjeno mišljenje da "simboli govore sve jezike", rezultati SO menute ankete pokazuju da ova vrsta obaveštenja potrošača ima svojih nedostataka. Kako ovaj način saopštavanja podataka i pored unifikacije odredjenih simbola čak i na medjunarodnom planu,.nije đao sasvim zadovoljavajuće rezultate tražen je izlaz iz te situacije. Neke zemlje, a medju njima i Jugoslavija, zahtevaju da se odredjeni simboli i njihova značenja istaknu na vidnom mestu u odgovarajućim prodavnicama, kako Di se potrošači sa njima mogli upoznati. Medjutim, savremena tržišna istraživanja pokazuju da potrošač pri kupovini u samouslugama i sličnim prodavnicama obraća pažnju na odredjeni proizvod u proseku u trajanju od 1 /50-1/25 sek. U svetlu tih podataka postavlja se pitanje koliko vremena mogu da zaokupe pažnju potrošača informacije o simbolima i njihovom značenju, kao i pitanje koliko je potrošač u stanju da takve podatke upamti i upotrebi. Sličan je slučaj i sa uputstvima za održavanje proizvoda (na primer, tekstilnih odevnih predmeta) na etiketama-privesnicama koje se uklanjaju već i pre upotrebe proizvoda; čak i ako ih sačuva, potrošač u najvećem broju slučajeva ne može da upamti kome od njegovih odevnih predmeta pripada koja etiketa, pa uputstva za održavanje proizvoda praktično postaju neupotrebljiva.

Posebni zahtevi u pogledu označavanja proizvođa postavljaju se jugoslovenskim ĐEO= pisima u vezi sa proizvodima koji odstupaju od propisa o kvalitetu (pravilnika o kvalitetu proizvođa, jugoslovenskih standarda čija je obavezna primena propisana). Takva odstupanja se dopuštaju pođ uslovima koji su utvrdjeni zakonom ako za to postoje posebni, opravdani tehnički ili ekonomski razlozi, ali se u takvom slučaju postavlja zahtev da proizvod bude na poseban način označen i da u prometu bude snabdeven saopštenjem o tome od kog propisa o kvalitetu odstupa, u čemu Je i koliko je to odstupanje. Isti zahtevi postavljaju se i u pogledu proizvoda sa greškom nastalom

u proizvodnji, i proizvoda koji su oštećeni u vreme kada su se već nalazili u prometu, odnosno u prodaji.

U nekim zemljama propisima o označavanju

i deklarisanju proizvođa postavljaju se posebni zahtevi koji se najčešće obrazlažu potrebom zaštite potrošača ali koji ustvari imaju karakter vancarinske zaštite domaćeg tržišta, odnosno tzv. "tehničkih barijera" uvozu robe iz drugih zemalja. Medju takve propise mogu se svrstati propisi kojima se postavljaju posebni zahtevi u pogledu označavanja zemlje porekla proizvoda, kao i propisi kojima se postavljaju neuobičajeni zahtevi, kao što je na primer zahtev da masa (težina) bude označena u jeđinicama koje se inače ne upotrebljavaju u medjunarodnom robnom prometu.

Broj podataka koje mora sadržavati deklaracija stvara naročite poteškoće kođ malih pakovanja proizvoda koji dolaze na tržište u originalnom pakovanju. Ako se tome dodaju zahtevi u pogledu načina ispisivanja propisanih podataka (jasnoća i čitljiVost teksta, veličina slova, cdvojenost podataka jednih od drugih i sl.) i zahtevi u pogledu upotrebe jezika koji su naročito izraženi u propisima višenacionalnih zajednica, kako državnih tako i regionalnih, problemi sa kojima se u oblasti deklarisanja i označavanja proizvođa susreću proizvodjači i dizajneri izgledaju gotovo nerešivi, a njihovi zahtevi za pojednostavljenjem ovih deklaracija opravđani. S druge strane, zahtevi organizacija potrošača u pogledu podataka koje treba da sadrži deklaracija i načina njihovog saopštavanja su podjednako opravdani i argumentovani sa stanovišta zaštite interesa potrošača, pa ako u dogledno vreme ne bude nadjeno zadoc„oljavajuće rešenje ovog problema može se očekivati da će sa tržišta nestati malih pakovanja pojedinih proizvoda.

U pogledu podataka koje sadrži deklaracija postavljaju se dva osnovna zahteva:

1. oznake i podaci u deklaraciji moraju bitEbi tačni. dl

2. oznake i podaci u deklaraciji moraju biti istiniti i saopšteni na takav način da ne dovode kupca u zabludu u pog=ledu proizvoda ili u pogledu proizvodjača. Zahtevi- u pogledu tačnosti podataka odnose se pre svega na podatke kojima se identifikuje proizvod, saopštavaju njegovi sastojci, odnosno karakteristike, količina i cena.

Zahtevi u pogledu istinitosti podataka odnose se naročito na isticanje svojstava proizvoda. Nedopušteno je, na primer, iznositi tvrdnju o lekovitom dejstvu proizvoOda ako takvo njegovo dejstvo nije dokazano i priznato. Isto tako smatra se nedopuštenim isticati neka svojstva proizvoda kao