JUS standardizacija
3) Propisi Propisi po vrstama
zagadjenja:
- savezni
- republički, pokrajinski - opštinski.
4) Tehnička –- pregled po vrstama, rešenja količini i vrednosti – pregled gradjevinskog objekta – pregled funkcionisanja - stepen postignutog nivoa zaštite.
5) Ekonomski -– vrednost postrojenja pokazatelji (oprema i gradjevinski objekti) - značaj kontrole i dr.
Razne mere, koje se donose u cilju zaštite i očuvanja čovekove sredine, izazivaju čitavu lepezu pozitivnih i negativnih posledica na privredu i privredni razvoj. Prilikom odlučivanja o merama moraju se znati i posledice tih mera, u protivnom mogu se pojaviti veliki problemi. Da bi se uspešno sprovođila politika zaštite čovekove sredine, kontrola mora biti stalna i precizna, jer samo na Osnovu stalnog osmatranja i izučavanja negativnih uticaJa industrije na sredinu i na Osnovu utvrdjenog nivoa zagadjenosti i njegovog uticaja na ljude, floru i faunu, zemljište, privredne objekte i slično, mogu se donositi egzaktni zaključci o potrebnim merama.
Aktuelni zadaci u oblasti unapredjivanja i zaštite čovekove sredine, svrstani po redosledu važnosti i mogućnosti SPprOVOdjenja, a koji pripadaju društveno-političkim zajednicama i organizacijama udruženog rađa, su sledeći: .
1. Sprečavanje novih zagadjivanja, odno=sno novih zagadjivača koji zagadjuju, degradiraju ili uništavaju čovekovu sređinu. To znači da se, prilikom ođlučivanja o investicijama, vođi računa da nOVvi pogoni ne budu štetni za čovekovu sređinu, odnosno da ne dovođe u opasnost život i zdravlje ljuđi.
2. Svaka rekonstrukcija se može dozvoliti ako otklanja u isto vreme sve nedostatke tehnologije koji štetno deluju na čovekovu sređinu.
3. Uz pomoć pogodnih ekonomskih i drugih mera, u odgovarajućem roku, stvoriti uslove, da svi zagadjivači izmene tehnologiju i na taj način otkloniti dalje remećenje prirodnih sistema.
Tim putem bi se moglo postići sleđeće:
Sprečila bi se pojava novih zagadjivača, zaustavio proces đegrađacije, postepeno
bi se smanjio broj postojećih zagadjivača, i postigla bi se sanacija đegrađiranih sređina. Realizacija tako postavljene politike se može ostvariti angažova-
njem organizacija uđruženog rada i dru-
štveno-političkih zajednica.
Za koordinacionu akciju je neophodno:
l. da organizacije udruženog rada i društveno-političke zajednice, u svim SVO-
jim planovima razvoja, obavezno tretira-
ju mere zaštite i unapredjivanja čoveko-
ve sredine; 2. da se putem društvenog đogovora USVO-
Ji zajednički program zaštite i unapredjivanja čovekove sređine, kojim bi se utvrdile zajedničke osnove i pravci rešavanja nastalih problema.
Ekonomske mere, odnosno instrumenti kojima društveno-političke zajednice mogu uticati na racionalno ponašanje organizacija udruženog rađa prema čovekovoj sredini, mogu biti:
porezi:
-– većim ili dopunskim oporezivanjem onih koji zagadjuju okolinu;
- umanjenjem ili stimulativnim oslobadjanjem poreza onih koji ugrade uredjaje za zaštitu ili izmene tehnologiju;
krediti:
- povoljni krediti za nabavku opreme za zaštitu i izmenu tehnologije, i dr.
Postoje i druge mere koje, kao i ove, mogu đa stvore uslove za efikasniju primenu propisa. Njih bi trebalo uvesti u sistem zaštite i unapredjivanja čovekove sređine.
Merenje i kontrola zagadjivanja čovekove sređine
Da bi se mogao tačno odrediti stepen zagadjenosti čovekove sredine i da bi se isti mogao regulisati, neophodno je da se, sa potrebnom tačnošću, određe koncentracije zagadjivanja u njoj. Ova merenja su često složena, i vrše se rađi:
-– odredjivanja fizičkih stanja i količine ukupnog međijuma
- odredjivanja koncentracije zagadjivača
- regulisanja odnosno održavanja koncentracija zagadjivača u dozvoljenim granicama u fluentu
– kontrole zagadjenosti čovekove sređine.
Prvim merenjima se odđredjuju količine otpadnih medijuma bilo zapreminski ili težinski. Ona služe kao osnova za izračunavanje ukupne količine emitovanog zagadjivača i za proračun uredjaja u kojima će se vršiti prečišćavanje.