JUS standardizacija
Druga grupa je vezana za merenje koncentracija odredjenih zagadjivača. Ova merenja su vrlo đelikatna pošto baziraju na specifičnim osobinama pojedinih zagadjivača. Treća grupa merenja je vezana za regulisanje koncentracije štetnih sastojaka u emisijama izvora. Rezultati ovakvih merenja se sve češće uključuju u elektronske sisteme upravljanja tako da, uz optimalne uslove rada sistem emituje štetne sastojke u željenim granicama.
Četvrta grupa merenja je vezana za spoljnu kontrolu - kontrolnu mrežu -— zagadjenosti čovekove sredine, naročito u naseljima i industrijskim regionima. U ovom slučaju neophodno je utvrditi dobro smišljenu mrežu mesta u kojima će se meriti i registrovati koncentracija zagadjivača. Na taj način se može upozoriti na neipsravnost, alarmirati, odnosno dokazati nepoštovanje odredjenih propisa o tehničkim noramtivima.
Tehničke mere zaštite u industrijskim procesima
U principu, postoje mere zaštite vazduha od zagadjivanja, koja su uzorkovana industrijskim procesima. To su:
a) sprečavanje stvaranja štetnih emisija
D) sprečavanje dejstva emisija na okolinu c) disperzija.
Stvaranje štetnih emisija može se sprečiti promenom tehnološkog procesa ili zamenom goriva (naprimer, izgradnja hidroelektrana umesto termoelektrana ili upotreba gasa umesto uglja u termoelektrani).
Emisija se može sprečiti prečišćavanjem otpadnih gasova, pre ispuštanja u atmosferu putem desulfurizacije gasa, koja nastaje pri suvoj destilaciji uglja, pranjem gasova (uklanjanje flurovodonika u proizvodnji aluminijuma, korišćenje elektrotaložnika itd.).
Ukoliko se metođama pod a) i b) ne može sprečiti zagadjivanje atmosfere, onda se ispuštanje emisija vrši kroz visoke dimnjake c) i time se postiže razblaživanje dimnih gasova do neškodljivih koncentracija pre nego što dodju u zonu disanja stanovnika. Nedostatak ove metođe je u tome Što se ukupna količina štetnih materija ipak rasprši po okolini i što dimni gasovi pod negativnim meteOrOloOŠkim uslovima, mogu da đodju u prizemni sloj vazduha pre nego što se dovoljno razblaže.
Nedostatak metode pod b) je što u mnogome zavisi od čoveka. Da bi uređjaji za prečišćavanje rađili kako treba mora stalno da se kontrolišu i dobro održavaju. Po
226
pravilu treba imati dva paralelna sistema za prečišćavanje gasova, tako da se jedan može popravljati dok drugi rađi. Održavanje svih pogona i zaštitnih uredjaja u besprekornom stanju jeđan je od osnovnih uslova za dobar kvalitet. Svi veći industrijski objekti treba da imaju posebnu službu kontrole svih kritičnih tačaka, koje mogu da predstavljaju izvor zagadjivanja okoline.
Prilikom ovog razmatranja ne može se „ići do detaljnih preporuka u vezi sa tehničkim rešenjima zaštite vazduha od emisija svakog pojedinog industrijskog objekta u radu ili izgrađnji. Kao uslov za dobijanje sanitarne saglasnosti, za svaki specifičan slučaj daju se konkretna rešenja prilikom pregleda projekta.
Zagađdjivanje atmosfere izduvnim gasovima motora sa unutrašnjim sagorevanjem
Zagadjivanje vazduha izduvnim gasovima motora sa unutrašnjim sagorevanjem nije jedini problem u narušavanju čovekove sredine. Prisutni su i buka, vibracije
i uđari. U ovom slučaju jedino zadovoljavajuće rešenje bila bi rađikalna promena sredstava i načina transporta. Dok takva rešenja ne budu realizovana, jeđino što može ublažiti situaciju je postavljanje strogih zahteva u vezi sa dobrim sagorevanjem goriva u motoru, nadzor ispravnosti rada motora koji se sprovođi na bazi medjunarodnih kriterijuma, zabrana uvoza ili proizvodnje vozila, koja ove zahteve ne ispunjavaju, stroga kontrola opterećenja teretnih vozila i isključivanje istih iz saobraćaja ukoliko su preopterećena ili neispravna. Isto tako situaciju može ublažiti takva organizacija saobraćaja koja omogućava da ne dodje do zastoja, zatim prebacivanje tranzitnog saobraćaja izvan naseljenih mesta, destimulacija individualnog transporta i organizacija efikasnog i udobnog javnog prevoza. Svako rešenje, koje smanjuje problem saobraćaja, kao celine, dovodi i do smanjenja koncentracija štetnih materija u vazduhu, koje potiču od izduvnih gasova motora sa unutrašnjim sagorevanjem. ·
Sistem kontrole emisija iz vozila, koji se danas primenjuje, organizovan je tako da se odvija na dva različita i medjusobno dosta nezavisna nivoa, i to:
–- na nivou konstruktora - proizvodjača vozila (regulisan je u Evropi pravilnicima Ekonomske komisije ujeđinjenih nacija), i
– na nivou vozila, uvrštenih u saobraćaj koji regulišu nacionalni ili lokalni propisi.
Standđardizovan evropski postupak kontrole koji je opšte prihvaćen, predvidja da