JUS standardizacija
centracije. Koncentracija se izračunava deljenjem razlike u težini filtera sa proteklom zapreminom vazduha. Koncentracija lebdećih čestica i koncentracija dima se ne mogu medjusobno uporedjivati jer predstavljaju dve potpuno različite materije.
Sedimentne materije - taložne
To su čestice koje se talože pcd uticajem zemljine teže. Njihovo odredjivanje je vrlo bitno i vrši se pomoću specijalnih sudova koje treba neophodno stanđarđizovati radi uporedjivanja dobijenih rezultata.
To bi bio ukratko prikaz metođa koje se koriste u jugoslovenskoj mreži merenja i koje bi predstavljale osnovu jugoslovenskih standarda.
ZaklLjučak
U nas je prisutno shvatanje da je tehnologija "krivac" za sve nedaće u vezi sa zaštitom čovekove sređine. Medjutim, tehnologija, uzeta izdvojeno iz društva, se
ne može proglasiti krivcem, ona pripada društvu i od njega zavisi u kolikoj meri će ona biti štetna ili korisna.
Tehnologija može biti neodđgovarajuća sa stanovišta zaštite čovekove sredine, a odgovarajuća sa tehnoekonomskog stanovi-
šta. Posleđice koje iz toga proizilaze su negativne kako za organizaciju udruženog rada tako i za društvo u celini.
Svaka radna organizacija nije uvek u mOogućnosti da primeni zaštitne mere: uvodjenje nove tehnologije koja ne zagadjuje, zamenu sirovina ili ugradjivanje uredjaja za sprečavanje zagadjivanja sređine.
Ugrožena radna sređina obično povlači za sobom ugrožavanje čovekove okoline. Zaštitu radne sredine treba sprovesti i time postići da radnik ne bude dvostruko Uuqrožen: direktno na radnom mestu i indirektno u mestu življenja. Postavlja se opravđano pitanje kojim redosledom se mora u radnoj organizaciji ostvariti zaštita čovekove sredine odnosno ostvariti humana proizvodnja. Rešenje je najčešće u sleđećem redđosledu: - ugradjivanje uredjaja za zaštitu – izbor odgovarajuće tehnologije – izmena tehnologije
Postoji postavka đa se najefikasnija zaštita može postići izmenom tehnologije. Ova se postavka ne može još uvek opšte primeniti.
Svaki slučaj se mora posebno proučiti i naći najoptimalnije rešenje za radnu Oraanizaciju i bezbednost društva u celini.
ispitivanje postojanosti alata za obradu
na strugu povodom ISO — JUS standarda
Ž. Simić, dipl. ing.
Taylor je oko 19OO. uveo brzorezni čelik kao materijal za alat za obradu metala,
sa znatno povećanom reznom sposobnošću u odnosu na dotada upotrebljavan ugljenični
čelik. Tada su počela i intenzivnija ispitivanja postojanosti alata. (Dostojan je pomena sledeći podatak. U "Srpskom tehničkom listu" br. l iz 1890. god., da-
aaa a aa aa aaa aa a aa šal aČala aČala a ČaaČaa a ooo