JUS standardizacija
da korisnika ne ostavlja u nedoumici. Poseban doprinos ovome pružaju njegovih 7 priloga sa 12 tablica sa praktičnim primerima.
To opravdava uverenje đa će predlog standarđa JUS K.Al.OOl prihvatiti svi oni radnici koji se bilo u naučno-istraživačkim ustanovama bilo u industriji bave ispitivanjem rezanja metala.
Literatura:
1 Ž. Simić, Režimi rezanja, saopštenje izneto na Savetovanju o reznom alatu i obradljivosti metala, Trebinje 7 – 9.
juna 1967. Saopštenje IAMA 5, Beograd (IS67)
2 Seđamđeset godina proizvodnog mašinstva u Beogradu, Mašinski fakultet i IAMA, (1967) „ str. 7 do 1O.
doprinos rešavanju problema zaštite Životne
i radne sredine u akciji instituta „JAMA” i
organizaciji jugoslovenskog savetovanja o
zaštiti od buke i vibracija
Mr. Franja Čoha
Nedavno je neko na jeđnom skupu rekao, odnosno podsetio na kaznu koja je očuvana U . starim kineskim zakonskim spisima, koja od prilike glasi ovako: "Onoga ko grdđi bližnjeg svog ne treba obesiti, već neka mu flautisti, dobošari i drekavci svu nOĆ svViraju dok ne bude mrtav". Ako je verovati ovome zapisu, buka kao faktor uznemiravavanja bila je poznata oduvek. Nekada kazna, danas ona predstavlja neminovnost, koja Je nastala kao rezultat čovekovog truda u cilju stvaranja boljih uslova života i rađa.
Savremeni dinamični procesi urbanizacije, industrijalizacije, razvoja saobraćaja i intenzifikacije poljoprivrede, poređ neospornih pozitivnih efekata, izazvali su i izrazito ugrožavanje životne okoline, u kojima buka, vibracije i uđari igraju jednu
od najdominantnijih uloga. Utoliko pre, Što ove "neželjene" pojave zajedno sa oboljenjima predstavljaju jeđan od činilaca u uzročno-posledđičnom ekološkom lancu.
Cenu svog "blagostanja", ipak plaća čovek; plaća povećanim brojem invalidnosti, oštećenim neurovegetativnim sistemom, sluhom, pojavom "modernih" bolesti (na pr. bolest izazvana rađom sa uredjajima koji vibriraju) itd. I ne samo to. Intezitet proizvodnje i eksploatacije sredstava koja su dovela do "blagostanja", doveo je do ograničenja mogućnosti korišćenja samih sredstava. Čovek počinje da gubi vlast nad ovim proizvodima; stepen iskorišćenja saobraćajnih sredstava, bez obzira da li su to vodena, vazdušna ili suvozemna, rapidno se smanjuje; pojave nestašice energije koja OmOoOgućuje njihovo korišćenje su sve češće a iscrpljeni izvori sirovina su sve brojniji.
Da bi se unekoliko (mada trenutno) rešili
akutni problemi vezani za očuvanje osnovnih životnih resursa, dolazi do razgradnje urbanih celina. Čovek beži iz takvih sredina, osvaja nove prostore, razara đalje prirodu
SRBICA NJ === umu vuuuwuuu="urkuuugu"rmı a = uuu ei u =" e uic_uy seu: auuu P2 371