JUS standardizacija

u oblasti buke i vibracija, na čemu su, pored ostalog, posebno insistirale inspekcijske službe s jedne i Savezni zavod za standardizaciju s druge strane.

Prethodnu infomaciju pripremio je Savezni zavođ za stanđardđizaciju (PF. Čoha, "Prilaz rešenju problema zaštite čovekove životne

i radne sredine od buke 'i vibracija sa gledišta stanđarđizacije"), i u njoj je iznet uporedni pregled standarda JUS, ISO, GOST, BS, DIN, ANSI i SEV. Fregled pokazuje sadašnju nepovoljnu situaciju jugoslovenskih propisa kako po širini zahvata tako i po obuhvaćenoj materiji. Predložene su takodje i akcije za unapredjenje tehničkih normativa i standarda, izradu katastra zaagadjivača, organizaciju informacicnog sistema, utvrdjivanje ekonomskih aspekata zaštite i uticaja buke na zdravlje, kao i za sistematsko obrazovanje kadrova.

Tema "Norme i standardi u SFRJ u zaštiti

od buke i vibracija - stanje i zadaci" (diskusiju za okruglim stolom su vođili prof. đr. V. Šolaja, predsedavajući, mr. P.Čoha, prof . H. Kurtović, džpl.ijinev T„Js POBOVIĆ 3 dipl.inž. R. Uzunović) pobudila Je veliko interesovanje učesnika Savetovanja, a zbog mogućeg značaja za preduzimanje daljih akcija, iznosi se izvođ sa dvočasovne rasprave. Dr. Milan Spasić, dipl.inž., pomoćnik direktora Saveznog zavođa za standardizaciju, Beograd. - "Na standardizaciju se danas gleda kao na disciplinu koja obuhvata i objeđinjuje napore mnogih organa i organizacija uprave, organizacija udruženog rada i ostalih organizacija i asocijacija, u cilju: obezbedjivanja jedinstva tehničkih i tehnoloških sistema; obezbedjenja jedinstva jugoslovenskog tržišta; jačanja odbrambene sposobnosti naše zemlje; zaštite života i zdravlja ljudi, čovekove sredine i imovine amradjana; razvoja i unapredjivanja proizvodnje i prometa; tipizacije i unifikacije; racionalnog korišćenja energije; razvoja i unapredjivanja kvaliteta proizvoda; otklanjanja tehničkih prepreka u poslovno-tehničkoj saradnji, specijalizaciJi i prometu robe; zaštite potrošača, naroćito u pogledu bezbednosti pri upotrebi proizvoda, pouzdanosti i trajnosti proizvođa itd.

Da bi ovi ciljevi bili ostvareni potrebna Je tesna povezanost sledećih aktivnosti: izrade standarda, tehničkih nomativa i ostalih sličnih akata; primene standarda, propisa i ostalih akata; razvoja i istraživanja u oblasti standardizacije; medjunarodne saradnje; obučavanja kadrova; kon=trole kvaliteta; atestiranja kvaliteta; kontzole kvaliteta proizvoda pri uvozu i izvozu; ispitivanja; metrologije; provere i kontrole merne opreme; inspekcijskog nadzora nad sprovodjenjem i primenjivanjem propisa i stanđardđda povezanih sa raznim delatnostima i oblastima standardizacije.

Posmatrajući stanđarđizaciju na ovaj način, nameće se zaključak da stanđardđizacija nije zadatak i odgovornost samo Saveznog zavođa za standardizaciju, već svih učesnika u ovom procesu.

Uspešno ispunjavanje zađataka i korišćenje prednosti, koje pruža stanđardizacija, danas je moguće samo preko zajedničkih akcija svih zainteresovanih, a na bazi kompleksnih programa, koji treba da obuhvate celu problematiku u okviru odđredjene oblasti. Kroz njih treba izvršiti razgraničavanje nadležnosti i obaveza za donošenje regulative i sprovodjenje akcija i to počevši od organizacija udruženog rada do organa i organizacija savezne uprave. Zakon o standardđdizaciji pruža ovu mogućnost pošto je njim predvidjen Društveni dogovor o standardizaciji, kojim, u prvom redu, treba regulisati način i oblik saradnje organizacija udruženog rađa, drugih samoupravnih organizacija i organa društveno političkih zajednica u oblasti standarđizacije. Očigledno je da su nužni i kompleksni programi u ovoj oblasti (zaštita od buke i vibracija) i Društveni dogovor, pošto je, zbog različitih nadđleŽnosti u sadašnjem trenutku, teško usDpostaviti koordinaciju i započeti organizovanu akciju na ovom polju. Zbog toga buduće akcije treba da budu usmerene u ovom pravcu.

Vojislav Kaličanin, dipl.inž., savetnik za saobraćaj, Savezni zavođ za stanđarđizaciju, Beograd.

U principu, problemi se rešavaju putem donošenja odgovarajućih stanđarđa. Za donošenje jugoslovenskih standarda najčešće se koriste, kao osnova, stanđardđi medjunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), standardi i propisi drugih zemalja, pri čemu se, u celini ili delimično, usvajaju i prilagodjavaju našim uslovima.

Zaštita od buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini je ozbiljno pitanje a to se može zaključiti iz činjenice da se i dva tehnička komiteta (TC 43 i TC 108) medjunarodne organizacije ISO njime bave.

Uopšte uzev, postoji oko 5O medjunarodnih standarda i predloga standarđa koji se odnose na Ovu materiju, a svega je 19 standarda i 8 prednacrta standarda uradjeno u Jugoslaviji.

Karakteristično je za naše uslove da je odziv, na poziv na saradnju sa Saveznim zavodom za standardizaciju, veoma mali. JOŠ pre više od godđinu dana uradjen je jedan program teza koji treba usvojiti da bi se na osnovu njega pristupilo izrađi i donošenju odgovarajućih regulativnih akata; medjutim, zbog slabog odziva za usvajanje OVOJ programa nije se ni počelo sa njegovom realizacijom.