JUS standardizacija

propisima iz ove oblasti; parcijalno su ova pitanja obuhvaćena i nekim propisima iz oblasti zđravstva i zaštite na radu.

U načelu zaštita životne sredine je -

u pogledu pravnog regulisanja - u nadležnosti republika i autonomnih pokrajina; feđeracija ima u tom pogledu ograničena ovlašćenja i može uredjivati. ova pitanja samo ako je Ono Što se propisuje od interesa za celu zemlju i medjunarodnu zajednicu. Republike i autonomne pokrajine uredjuju ova pitanja zakonima o prostornom uredjenju, ili zakonima kojima se uredjuje zaštita odredjenih prirodnih dobara. ForeG konstatacije da su ovi propisi često nepotpuni kako u pogledu obima, tako i

u pogledu predmeta regulisanja, u njima ima ođredđaba iz kojih se stiče utisak đa je zakonodavac, u dobroj nameri da ostvari zaštitu životne sredine, neke stvari lomio preko kolena. U jednom republičkom zakonu može se naći ovakva odredba: "Zaštita naselja i drugih mesta boravka od buke, čiji intenzitet prelazi propisane granice, obezbedjuje se ZABRANOM IZGRADNJE POGONA I POSTROJENJA KOJA MOGU DA IZAZOVU PREKOMERNU BUKU, OBUSTAVOM RADA ILI IZMEŠTANJEM IZVORA KOJI IZAZIVAJU BUKU PREKO PROPISANIH GRANICA ..." itd. Teško je zamisliti posledice primene ovih odredaba, a zanimljivo Je da u tom istom Zakonu ništa nije rečeno o primeni tehničkih mera za smanjenje ili eliminisanje buke

i vibracija. Isto tako je odredjeno da bliže propise o zaštiti od buke donosi skupština opštine, ali ništa nije rečeno o sadržaju tih propisa i na šta se oni odnose, pa ti propisi.u praksi imaju različit sadržaj i na razne načine regulišu ista pitanja.

Pri ovako brzom razvoju nauke i tehr:ike uvek se postavlja pitanje brzog zastarevanja propisa koji regulišu ovu oblast. Od donošenja Zakona o standardđizaciji postoji obaveza utvrdjivanja "savremenosti propisa", za propise čije

Je donošenje uredjeno ovim zakonom. Ovi se propisi moraju, najdocnije u roku od pet godina od dana njihovog donošenja, preispitati sa stanovišta adekvatnosti tehničkih rešenja koja su njima propisana, odnosno njihove usaglašenosti sa, u medjuvremenu dostignutim, stepenom razvoJa nauke i tehnike. Svako upozorenje, svaka inicijativa za reviziju odredjenog propisa, koja je argumentovana i obrazložena, biće prihvaćena sa zađovoljstvom i prema mogućnostima, revizija tih propisa biće uvrštena u program rada.

Radomir Albijanić, dipl.inž., Institut TAMA, Beograd.

Danas je industrijskoj buci dato jedno od prioritetnih mesta što je i razumlji-

VO, S obzirom na njen značaj, specifičan karakter i metodologiju merenja. Veliki broj sredstava rađa je koncentrisan na malom prostoru u kome milioni ljudi provedu ceo radni život. Iz tog razloga treba što pre da se počne sa izradom stanđarda koji bi obuhvatili ovu vrstu buke.

Postojeći Pravilnik, o kome je bilo reči, Je nepotpun, što ima za posledicu neverovatnu šarolikost u izboru metođa i metodologije merenja, što se kasnije odđražava na dobijene rezultate merenja. Standarde, koJi obuhvataju metodologiju merenja, treba da rađe ustanove i kvalifikovana lica koja imaju dugogodišnje iskustvo i priznate i verifikovane rezultate iz ovog područja.

Prof. dr Vladimir Šolaja, đipl.inž., Mašinski fakultet i Institut IAMA, Beograd.

U toku dva dana razmatranu kompleksnu problematiku buke i vibracija mogućno je razvrstati na tri nivoa. Na prvom je reč o zahtevu za "tihim mašinama", kod kojih će generisana buka i vibracija biti niski, što će pak predstavljati integralni deo njihovog tehničkog i eksploatacijskog kvaliteta. Na drugom nivou se sreće mera za sniženje emitovane buke i vibracija, primenom raznovrsne opreme i sredstava: od gradjevinske obrađe zidova u stanovima i drugim objektima, preko eksploatacijskog režima (na primer, brzina kretanja vozila ili uzletanje

i sletanje aviona u naseljima i njihovoj blizini) ili različite vrste elastičnog oslanjanja, zaštitnih oklopa ili pregrađa. Ne može se, medjutim, očekivati da će problemi, u budućnosti, moći da se, u svim slučajevima, reše na načine koje nude prva dva nivoa, te se poslednji odnosi na sredstva lične zaštite. ı

Saopštenja, pripremljena u okviru četiri tematska odeljka Savetovanja, izlaganja, postavljena pitanja i diskusija, specijalizovana izložba poslovnog kruga VIBEX, a takodje i diskusija okruglog stola, orijentisana na ključne probleme specifične delatnosti na izradi nomativa, omogućile su, da se kao rezultat dvodnevnog rađa Savetovanja, u deset tačaka koncipiraju zaključci, koji su jednoglasno prihvaćeni od gotovo stotinu učesnika, prisutnih na zaključnom delu skupa. Organizacioni i Programski odbor Savetovanja su na svojoj zajedničkoj sednici održanoj 6. novembra 1978. godine izvršili ređakciju zaključaka. U svojoj definitivnoj formi oni se objavljuju u daljem tekstu i preporučuju se svima nadležnim organima i organizacijama u zemlji, zainteresovanim za unapredjenje zaštite od buke i vibracija:

1) Konstatuje se neophodnost široke društvene akcije na području zaštite u obla-

U U O 1 a SU ~ ULICU U HL "a U U ju e e O 2 i S PA:3O