JUS standardizacija

osvrt na poruku generalnog sekretara ISO Ole Sturena

Vlada Vojnović, dipl. ing-

U poruci generalnog sekretara ISO-a gOSspođina Olle Sturena, čiji prevod objavljujemo u nastavku ovog teksta, razmatrana su pitanja koja su prisutna i u jugosloven-_ skoj standardizaciji.

Na primeru oblasti mašinstva i saobraćaja a u svetlu politike standarđizacije i Zakona o stanđarđizaciji pokušaćemo da damo prikaz sađašnjeg stanja u ovoj oblasti i neophodnog pravca u daljem radu.

Osnovne karakteristike standardizacije u ovoj oblasti su:

- Broj stanđarđa iznosi oko 3200 ili 30% ukupnog broja jugoslovenskih standarda

– Preko 80% standarda su stariji od 5 godina – OkG 15% standarda su radjeni na bazi ISO standarda

- Preko 50% standarđa čine standardi delova. Prethodno dati pođaci ukazuju da je dosada uradjen veliki broj standarda koji su neophodni proizvodjačima (standardi delova i stanđarđi kojima se utvrdjuju metođe ispitivanja) što je na neki način slično radu u ISO-u.

Ovi standardi su bili u trenutku donošenja neophodni, a i sađa su, ukoliko

se uzme u obzir da oni čine osnovu za pristup (analogno ISO-u) kompleksnijim temama u kojima je više zastupljena zaštita života i zdravlja ljuđi, sređine i materijalnih dobara i kvalitet proizvoda i radova u najširem smislu te reči.

Poslednjih godina intenzivniji je rad na standardima kojima se utvrdjuju pojmovi, definicije i terminologija što uže gledano ne čini čistu tehniku. Smatra se da su i ovi standardi neophodni zbog toga što čine osnovu za sve propise, a posebno zato što nije postojala

u nas stručna terminologija već je korišćena strana, i to terminologija one zemlje čija se tehnika i tehnologija preuzimala.

Prisutna je zastarelost velikog broja stanđarda pri čemu se ne misli samo

na zastarelost u odnosu na rok revizije, propisan Zakonom o stanđdarđizaciji, već i na zastarelost tehničkog sadržaja. Problem dužine vremenskog periođa stvaranja propisa u suštini je isti kao i kod ISO-a, a skraćenjem rokova, pored tehnoekonomskih efekata, postigla bi se i veća zainteresovanost organizacija učesnica u izrađi propisa. |

Neophodni preduslovi da se postignu bolji rezultati na stanđardizaciji u oblasti mašinstva i saobraćaja, u svetlu prethodno iznetog bili bi:

– da se uz kriterijum kvantiteta svuda uvedu, u ocenu rađa na standardizaciji, i kriterijumi kvaliteta i brzine donošenja propisa;

– da se paralelno rađu ISO-a i drugih medjunarodnih organizacija što više radi na kompleksnim temama čime bi se obezbedilo da naša privređa bude stalno u toku s napretkom tehnike i tehnologije u svetu; – da je neophodan intenzivan rađ na reviziji zastarelih standarda jer oni mogu, u izvesnim slučajevima, biti i ozbiljna kočnica razvoju. Ovo prethodno uslovljava veće angažovanje zainteresovanih Organizacija, koje treba da pokreću inicijative za reviziju i daju konkretne predđloge, koji baziraju na proverenim rezultatima i praktičnom iskustvu.

– Parađoks je, a i uzrok nedovoljno intenzivnog rađa na regulativi u pojedinim granama, velika zainteresovanost privrede za donošenje neophodnih propisa, a neđovoljna spremnost tih organizacija đa se aktivno angažuju na njihovoj izradi. Vrlo često se dobijaju predlozi za rad na pojeđinim propisima a da inicijatori kasnije uopšte ne učestvuju čak ni u radu komisija.

– Za rađ u komisijama za oblast mašinstva i saobraćaja oko 200 radnih i drugih organizacija prijavilo je svoje predstavnike sa ukupno oko 500 stručnjaka.

O HW AA NJA NU La U U | = _ ___237,