JUS standardizacija

Od tog broja, ne računajući učešće na sastancima komisija, koje je neophodno ali neđovoljno, aktivno rađi u smislu angažovanja na pripremi radnih materijala, dostavi mišljenja, primedbi i pređloga oko 100 do 150 stručnjaka. Za intenzivniji rađ na kompleksnijim temama, neophodno je znatno veće angažovanje privređe i zainteresovanih organizacija.

Plan rađa Saveznog zavođa za stanđarđizaciju za 1979. gođinu, u sklađu sa politikom stanđardizacije, sadrži niz programa

kompleksne regulative u oblasti mašinstva i saobraćaja (taj plan je, nezavisno od plana Zavođa kao celine, bio dat na neku vrstu javne diskusije na koju smo u Oođgovoru dobili mišljenja i pređloge dvađesetak organizacija) sa definisanim rokovima pojedinih faza rađa i završetka ođređjenih poslova. Realizacija plana za 1979. gođinu i daljih zadataka, kao i pridržavanje pla= niranih rokova, zavisiće, u prvom ređu,

od stepena angažovanosti zainteresovanih organizacija i stručnjaka na izrađi propisa za pojedine oblasti.

poruka generalnog sekretara ISO Ole Sturena

(Uvodni Članak u ISO biltemu br. 1/1979)

Izvestan broj pokazatelja dokazuje da su se aktivnosti ISO-a u toku poslednje decenije povećale za 40 do 50 procenata. Takodje je broj članica ISO-a bovećan sa 62 na 85; tom povećanju odgovara i broj tehničkih organa, sastanaka, zemalja u kojima se održavaju sastanci, brojno stanje centralnog sekretarijata itd.

Rezultati ISO-a

Ipak se statistički pođaci u jednoj stvari bitno razlikuju: rađi se o rezultatima rada ISO-a izraženim u brojkama. Do kraja 1968. ISO je objavio 896 stanđarđa. Deset godina kasnije broj objavljenih standarda je 3750 što predstavlja povećanje od preko 300 procenata. Treba istaći da je ova „produktivnost vezana i za veliki broj ISO standarda koji su reviđovani ili ponovo objavljeni u toku poslednje đecenije.

238

Rađ na složenijim temama sa oprečnim zahtevima or. k

Tehnički komiteti ISO-a najčešće počinju rađ na projektima na kojima dosta lako može doći do usaglašavanja mišljenja i stavova na medjunarodnom planu, koji se odnose na definicije, terminologiju ili opšte prihvaćene metode ispitivanja. Obrađa ovih stanđardđa obično se odvija bez te-= škoća. Sađa se tehnički komiteti sve više angažuju na kompleksnijim'pitanjima u vezi sa kojima se postavljaju oprečni zahtevi, gde je teže rešiti tehničke probleme

i gde su veoma uticajni ekonomski intereS: Mnogi tehnički komiteti ISO-a se sađa nalaze u toj drugoj težoj fazi. Ali neće se zbog toga smanjiti izuzetan ritam u izrađi standarđa. Osnovni razlog za taj uspeh