JUS standardizacija

4. Zaključak

Naredbe o obaveznom atestiranju vune, pamuka i jute su donete, a time je uradjen samo deo posla na atestiranju ovih proizvoda. Sada sledi ovlašćivanje organizacija udruženog rada za atestiranje, spro-

vodjenje sistema u praksi, praćenje nje-

gove primene i na kraju utvrdjivanje postignutih efekata - atestiranja.

Predstoji dalji rad na đonošenju propisa o obaveznom atestiranju sirovina za tekstilnu industriju, čime bi u potpunosti bila obuhvaćena atestiranjem, značajna grupa proizvoda u oblasti tekstila.

uloga kontrole u poboljšanju kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

Peferat eaopštem na Seminaru o kontroli kvaliteta prehrambenih protsvoda , Vmjačka Ponaa, 1979. godine |

Dr Života Živković, dipl. ing.

Mada je pojam kvaliteta star koliko i proizvodnja, o njemu- se govori od momenta od kada je pojedini proizvod postao roba za tržište. Nesumnjivo da je dosta dugo kvalitet tih proizvoda bio procenjivan na licu mesta "od oka" a sigurno da je morao đa se uporedjuje

sa nekim zamišljenim, što je bilo razumljivo u zanatskoj proizvodnji. Polazeći od toga đa su i pojedina iskustva u vezi sa operacijama u proizvodnji morala da se prenose sa kolena na koleno, bilo je jasno da proizvodi ne mogu biti identični. Sa razvojem društva došlo je i do povećanih potreba za pojedinim proizvodima a to je uticalo na usavršavanje proizvodnje odnosno postepeni prelazak sa zanatske na inđustrijsku preradu. Potreba da se sve operacije odvijaju na isti način uslovila je standardizaciJu proizvodnje pa i kvaliteta. Zajedno sa ovim pojavila se potreba kontrole toga propisanog kvaliteta proizvođa. Da bi se sve OVO odvijalo pravilno, odnosno đa bi se obuhvatili svi ili bar ključni problemi, bilo je neophodno definisati kvalitet proizvođa. U tom cilju vršeni su razni pokušaji. Zbog želje đa se jednom

definicijom obuhvate svi proizvodi a posebno što je u svim tim zahtevima prednost pridavana pojedinom aspektu, sveobuhvatna đefinicija nije sačinjena ni do danas. U slučaju poljoprivredno prehrambenih proizvoda, u tim pokušajima, a u različito vreme, bili su isticani sledeći aspekti: higijensko-sanitarni, nutritivni, trgovačko potrošački i ekonomski. Bez obzira na važnost svakog od njih sasvim je sigurno da kvalitet ovih proizvoda ne karakteriše pojeđini od pobrojanih ili nekih drugih. Jedno od prihvatljivijih gledišta jeste da se pod poimom kvaliteta poljoprivredno prehrambenih proizvoda, u širem smislu reči, podrazumeva njihov hemijski sastav i fizičke osobine, bakteriološko stanje i odsustvo stranih materija. To praktično znači da svaki od tih proizvoda mora dđa ima tačno odredjenu hranljivu i fiziološku vrednost, što je rezultat njegovog hemijskog sastava i fizičkih osobina, da je slobođan od mikroorganizama stvaraoca štetnih materija i da ne sadrži strane materije kao na pr. ostatke sredstava za zaštitu, teške metale i sl. Na ovaj način je razjašnjeno šta sve mora da se urađi pre nego što se pojeđini

ZLE CC 1 O | O i _ Pr | _____ | _ ___________

i ezaffa